Porazgovarajmo o tome kako je motivisanje dece beskorisno i besmisleno
Među onima koji prate moj rad i koji znaju da se, po mojim pravilima, deca ne smeju ni na šta primoravati, ima i poklonika „kompromisa“. Oni ne traže od svojih potomaka da prolivaju znoj nad knjigom, već pokušavaju da ih „motivišu“. Odnosno, da ih obrade i načine poslušnim ne metodom štapa, već šargarepe. Metodom ispiranja mozga iz kategorije „ako budeš dobar đak, postaćeš milijarder“. Pa da progovorimo koju o tome kako je motivisanje dece beskorisno i besmisleno.
Motivisanje dece: otkuda ta potreba?
Po pravilu, sve počinje klasičnom frazom: „moje dete jednostavno neće“ ili „njega ništa živo ne interesuje“. Stvarno? Čovek, pa bio on i mali, kojeg ništa živo ne interesuje, pati od depresije. A dete koje interesuje fudbal, dvorište i računar očigledno ima interesovanja.
Zašto deca nisu naročito marljiva u učenju i, kako roditelji vole da kažu, „ne brinu mnogo o svojoj budućnosti“? Jer za zdravu i skladnu ličnost dobijanje ocena je totalno nezanimljivo. Dete koje nema (ili mu ih roditelji ne usađuju) bolesne ambicije, zabole uvce za petice. Da, u prvom razredu kod dece se često javi ta želja, jer prvi put ulaze u sredinu u kojoj postoji konkurencija. Do određenog uzrasta deca se igraju te igre s peticama i cvetićima, ali onda najednom shvate da je daleko interesantnije juriti za loptom nego obavljati dosadne radnje zbog šare u dnevniku.
Dete se može zainteresovati za nova znanja i onda će učiti iz zadovoljstva (to nema nikakve veze s ocenama). Može mu se dopadati druženje, zbog čega će s radošću ići u školu. To su normalne i zdrave motivacije. Ali kada dete plače zbog „trojke“ i na svaki način pokušava da dobije peticu, to govori da to dete pritiska prevelika briga. Plaši se da izgubi. Ono svoj život vidi kao biatlon – ovde mora da se puže, ovde se puca, ovo je takmičenje i to žestoko. A detinjstvo u međuvremenu ode u nepovrat.
Odgajiti genija, milionera, šampiona
Da, roditelji mogu biti toliko uporni da kao rezultat dobiju nosioca zlatne medalje. Pop zvezdu ili svetski poznatog naučnika. Ali daću vam dva primera: Majkl Džekson i Pol Makartni. Obojica su postali zvezde. Može se reći kraljevi. Jednog su roditelji tukli, prisiljavali da vežba do iznemoglosti, pravili od njega superambicioznu ličnost, spremnu na sve radi uspeha. Rezultat nam je svima poznat. Depresija, droge, neprihvatanje sebe i konačno – smrt.
A Pol? On je strašno voleo da svira gitaru. Sviđalo mu se. Nije to radio na silu, nije uskraćivao sebi stvari koje voli, nije ulagao napor preko svake mere. I nasvirao se za celih dve milijarde dolara.
Zašto dajem ovaj primer? Zato što pokazuje da dete koje niko ni na šta nije primoravao, koje niko nije „motivisao“ ima mnogo veće šanse da kad podraste bude SREĆNO. A po mom mišljenju sreća je važnija od svega ostalog.
Talenti su za zadovoljstvo
Mnogi roditelji vole da se vajkaju: „moje dete je vrlo talentovano, ako ga ne motivišemo, izgubiće mu se sve te sposobnosti…“. Roditelji, shvatite da je talenat dar, a ne kazna. Ako dete ima neku sposobnost, pustite ga da je razvija po meri svoje želje.
Mnogi roditelji vole da od dece prave „uspešne ljude“, kažu im „ti si moj genije, možeš ti to“. Kad govorimo o talentu, govorimo o stvaralaštvu. O sposobnosti za duboko promišljanje, o slušanju muzike koja svira u glavi. Ili o neodoljivom interesovanju za biologiju (matematičke formule, dinosauruse…). Кad se od ovog slatkog, čarobnog procesa napravi takmičenje, sva čarolija nestaje. Zanos se pretvara u dužnost, u posao. I tako se talenat zaista brzo i bestraga izgubi. Crtanje zmajeva je zadovoljstvo, što ne važi baš i za osam sati dnevno u školi crtanja.
Prestanite da gledate na svoju decu kao na plastelin od kojeg pošto-poto morate napraviti nešto prelepo. To je ličnost, i to, nećete verovati, živ čovek. Sa svojim željama i potrebama.
Кako razvijati svoje dete?
Postoje jednostavni i nekomplikovani načini da detetu omogućite ispravan i dobar razvoj. Čitajte knjige s njim i razgovarajte o radnji. Crtajte s njim, lepite glinu. Idite u pozorišta, na izložbe, u muzeje nauke. Razgovarajte s njim o muzici i književnosti. I više, zapravo, ništa i ne treba. U svemu ostalom – neka se samo razabere.
Mihail Labkovski, psiholog
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
https://labkovskiy.ru/publikatsii/detej-motivirovat-ne-nado/
Izvor: Detinjarije.com
Psiholog Mihail Labkovski: Deset grešaka koje upropašćuju život vašoj ćerki
To kako se majka ophodi prema ćerki u ranom detinjstvu i tokom odrastanja, ogleda se u njenom daljem životu. Psiholog Mihail Labkovski govori o glavnim greškama koje čini većina mama i baka u vaspitanju ženskog deteta.
12 saveta ruskog psihologa Mihaila Labkovskog: Kako ne dozvoliti školi da slomi dete
Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog, poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru
