Ovako se samo nasmejem, ili ne i ne dajem više nikakav komentar. Sa kritikama koje nemaju nikakvu validnu podlogu više ne moram da se borim, jer me dotiču sve manje. Nije to uvek bilo tako i trebalo je dosta istreniranih živaca da bih došla na sve ovo o čemu pišem.
Znam, komentari su uglavnom dati iz najbolje namere, iako ih niko ne traži.
Takođe naučih da je najlepše prvo očistiti sopstveno dvorište, pa onda zavirivati kod komšinice.
Kako rastu naša deca, tako rastemo i mi. Menjamo naše ličnosti do granice neprepoznatljivosti. Naša deca nas uče toleranciji, strpljenju, odgovornosti, požrtvovanosti, bezgraničnoj i nesebičnoj ljubavi i još mnogo čemu. Ne dozvolite da vas kritike ljudi koji su samo usputni na vašem životnom putu dovode do padanja i posrtanja i nezadovoljstva samim sobom, jer ste najbolji roditelj koga je vaše dete moglo izabrati. Vama se najviše obraduje. Vas želi da oduševi i samo vašu pažnju da skrene. Vi ste mu najbitniji, jer ste za njega najbolji. Na kritike odgovorite osmehom i brzo će izgubiti svoju snagu, suštinu i prvobitnu namenu, a onda će da se prorede. Gotovo do granice istrebljenja.
Napisala: Tatjana Kuljača, blog Mamizam
