KADA je pre sedam decenija britanski premijer Vinston Čerčil učestvovao na jaltskoj mirovnoj konferenciji, primetno je mucao i mučio sa dok je započinjao svoj govor. Posle nije imao problema sa zaplitanjem jezika! Sličan problem mučio je i Mojsija, grčkog filozofa Demostena, ali i rimskog impetratora Tiberija. Godinama se nije znalo šta je pravi uzrok mucanja!
Kad tepanje više nije “sjatko” i počne da šteti deci
Ovo tvrdi doktor Dobrivoje Bošković, nemački stučnjak za grlo, glas i govor. Zajedno sa sinom, doktorom Dejanom Boškovićem iz Frankfurta, objavio je nedavno knjigu „Mucanje“. To je jedna od retkih naučnih studija o ovoj ljudskoj bolesti, koja je objavljena i u Nemačkoj i u SAD. Autori, na osnovu istraživanja koja su obavili kao lekari u Srbiji i Nemačkoj, otkrivaju da su govorne mane sve izraženije u razvijenim državama.
– Svaki stoti stanovnik planete muca. Više je mucavaca na industrijski razvijenom Zapadu nego na Istoku. Tri puta više ljudi s ovim problemom ima u Njujorku nego u Beču. U Srbiji muca više od 100.000 ljudi. Polovina od njih su deca – kaže dr Dobrivoje Bošković.
Dete ne govori sa tri godine – razlog za brigu?
Mucanje se tretira kao bolest tek s kraja 19. veka. Dugo se lutalo u traženju uzroka bolesti i najviše se govorilo o zadebljanju jezika ili krivoj podjezičnoj kosti. Malo ko je uzroke tražio u psihi ljudi. Fonijatrija prošlog veka govorila je o neurozi kao glavnom uzroku. Radi se o mnogo složenijem uzroku, koji Boškovići vide u problemu ometanja senzitivnih moždanih centara, koji preko asocijativnih veza i puteva šalju impulse motornim upravljačkim strukturama govornog mehanizma.
BEG U IZOLACIJU
– BRANEĆI se od problema i mucanja ljudi beže u izolaciju, usamljenost i izbegavanja drugih ljudi. Kako mucanje raste mi sve više postajemo usamljeni – upozorava dr Dobrivoje Bošković.
– Direktni uzroci pojave govorne mane su nasledne predispozicije, traume mozga i psihološke i socijalne konstelacije. To mogu biti i rat, nagle političke i socijalne promene društva, životna neizvesnost…
Postoji stalno mucanje, periodično, i to uglavnom na početku govorenja, i mucanje kao već navika besmislenog ponavljanje reči. Mucavac više muca ako ga sluša širi krug ljudi. Najgore je mucanje koje zbog nelečenja prerasta u ozbiljnu govornu manu.
Razvoj govora: Ne treba da vežbamo, već da pričamo sa njima
– Mucanje se leči mirom, psihološkom stabilnošću, razumevanjem i terapijom logopeda. Kod mnogih to ide veoma teško, s obzirom na to da imamo običaj da se javno rugamo ljudima sa govornom manom. Ako im mucavac oprosti uvrede, biće mu bolje – otkrivaju autori ove retke studije.
SLAVNI MUCAVCI
PROBLEMe sa govorom i mucanjem svojevremeno su imali britanski kralj Džordž Šesti, Isak Njutn, Džordž Vašington, Čarls Darvin, Merilin Monro, Entoni Kvin, ali i Brus Vilis, Hju Grant, Kajli Minog. Ovaj problem imali su i Majk Tajson, Tajger Vuds, Roven Atkinson…
M. Lopušina
Izvor: Novosti
