Doktori Dobrivoje i Dejan Bošković objavili retku knjigu o govornim manama. Najčešći uzroci – prevelika napetost, agresija i osećaj kriviice
KADA je pre sedam decenija britanski premijer Vinston Čerčil učestvovao na jaltskoj mirovnoj konferenciji, primetno je mucao i mučio sa dok je započinjao svoj govor. Posle nije imao problema sa zaplitanjem jezika! Sličan problem mučio je i Mojsija, grčkog filozofa Demostena, ali i rimskog impetratora Tiberija. Godinama se nije znalo šta je pravi uzrok mucanja!
Kad tepanje više nije “sjatko” i počne da šteti deci
Ovo tvrdi doktor Dobrivoje Bošković, nemački stučnjak za grlo, glas i govor. Zajedno sa sinom, doktorom Dejanom Boškovićem iz Frankfurta, objavio je nedavno knjigu “Mucanje”. To je jedna od retkih naučnih studija o ovoj ljudskoj bolesti, koja je objavljena i u Nemačkoj i u SAD. Autori, na osnovu istraživanja koja su obavili kao lekari u Srbiji i Nemačkoj, otkrivaju da su govorne mane sve izraženije u razvijenim državama.
– Svaki stoti stanovnik planete muca. Više je mucavaca na industrijski razvijenom Zapadu nego na Istoku. Tri puta više ljudi s ovim problemom ima u Njujorku nego u Beču. U Srbiji muca više od 100.000 ljudi. Polovina od njih su deca – kaže dr Dobrivoje Bošković.
Dete ne govori sa tri godine – razlog za brigu?
Mucanje se tretira kao bolest tek s kraja 19. veka. Dugo se lutalo u traženju uzroka bolesti i najviše se govorilo o zadebljanju jezika ili krivoj podjezičnoj kosti. Malo ko je uzroke tražio u psihi ljudi. Fonijatrija prošlog veka govorila je o neurozi kao glavnom uzroku. Radi se o mnogo složenijem uzroku, koji Boškovići vide u problemu ometanja senzitivnih moždanih centara, koji preko asocijativnih veza i puteva šalju impulse motornim upravljačkim strukturama govornog mehanizma.
BEG U IZOLACIJU
– BRANEĆI se od problema i mucanja ljudi beže u izolaciju, usamljenost i izbegavanja drugih ljudi. Kako mucanje raste mi sve više postajemo usamljeni – upozorava dr Dobrivoje Bošković.
– Direktni uzroci pojave govorne mane su nasledne predispozicije, traume mozga i psihološke i socijalne konstelacije. To mogu biti i rat, nagle političke i socijalne promene društva, životna neizvesnost…
Postoji stalno mucanje, periodično, i to uglavnom na početku govorenja, i mucanje kao već navika besmislenog ponavljanje reči. Mucavac više muca ako ga sluša širi krug ljudi. Najgore je mucanje koje zbog nelečenja prerasta u ozbiljnu govornu manu.
Razvoj govora: Ne treba da vežbamo, već da pričamo sa njima
– Mucanje se leči mirom, psihološkom stabilnošću, razumevanjem i terapijom logopeda. Kod mnogih to ide veoma teško, s obzirom na to da imamo običaj da se javno rugamo ljudima sa govornom manom. Ako im mucavac oprosti uvrede, biće mu bolje – otkrivaju autori ove retke studije.
SLAVNI MUCAVCI
PROBLEMe sa govorom i mucanjem svojevremeno su imali britanski kralj Džordž Šesti, Isak Njutn, Džordž Vašington, Čarls Darvin, Merilin Monro, Entoni Kvin, ali i Brus Vilis, Hju Grant, Kajli Minog. Ovaj problem imali su i Majk Tajson, Tajger Vuds, Roven Atkinson…
M. Lopušina
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da poboljšate detetov intelektualni razvoj u prvih pet godina
Da li ste znali da je prvih 5 godina bebinog života krucijalno za njen razvoj učenja? U suštini, eksperti tvrde da je ova faza poput temelja koji će osnažiti njihovo...
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Nema komentara.