Nadimci – nekad nužni, danas ružni

Piše: Vesna Smiljanić Rangelov

Netrpeljivost prema nadimcima uočava se još u porodilištu kada u pauzama između kmekova, kraćim od perioda kad se upali zeleno i svirne onaj otpozadi, mame ćaskaju o tome kako je i zašto izbor pao baš na to ime. Ime je ekvivalent ličnosti i kao i u davnoj prošlosti i danas se pažljivo bira. Možda još pažljivije pošto ga uglavnom nadevaju roditelji. Često ćete međutim čuti da izbor nije pao ni prema njegovom (magijskom) značenju, ni po svecu, ni po babu ni po stričevima, ni prema likovima iz romana i serija, ni prema svetskim ili političkim zvezdama – nego je odabrano tako da se od njega ne može načiniti nadimak. „Samo da mi dete ne zovu tako i tako.“ Kasnije, u parkiću i vrtiću shvatate da je tema i dalje otvorena, a da problem nije mali: „Mi odabrali ime od tri slova da mi dete zovu kako se zove, a kad čujem da mu ga produžavaju, lepo podilkanim…“ Jadne bake i deke, pardon babe i dede, pomislim.

“Minulo je i ne tako davno vreme kada je dozivanje deteta punim imenom značilo samo jedno: nešto žestoko nije u redu.”

Odavno je minulo vreme kada je vladao običaj skrivanja detetovog pravog imena da se ne bi prizvale zle sile. Minulo je i ne tako davno vreme kada je dozivanje deteta punim imenom značilo samo jedno: nešto žestoko nije u redu. Obično se prozor „sam razbio“, sok „sam prosuo“ na beli stolnjak, saksija „sama pala“ i sl. Nije mi lako zamisliti taj stepen samokontrole da se detetu, pa još svome, dosledno obraćaš punim imenom. Uz prećutnu zabranu nadimaka, tu i tamo, promiču stavovi da, kao što (naravno!) dete ne treba čašćavati pogrdnim imenima, treba pažljivo birati imena odmila. Jer se, kaže, dete onda poistovećuje sa osobinom datog „pojma“, počesto životinjčeta, kucom, macom, mišom?!, PRASETOM!!! i onda valjda razvija osobine tih životinja, poraste mu rep i počne da grokće… Pored meni omiljene igre „doktora“ s decom, kada s neoborivim alibijem prstom ne mrdam, dok me oni titraju, ponekad dobijem i „masažu“, ponekad flaster u kosu – druga omiljena igra mi je „mladunaca“. Koliko smo samo glasova, pokreta ponašanja i oponašanja izmenili – sad mi frka, šta će s njima biti! Dakle, koješta.

Trend življenja u malom prostoru: “Imati svoju sobu nije dečje pravo”

Zašto sve manje porodilja hrane bebe svojim mlekom

Stvari zbog kojih najčešće osuđujemo druge roditelje (sve dok i sami ne postanemo roditelji)

Zoran Milivojević: Roditeljski ratovi

Samokontrola ima neverovatan uticaj na budući život deteta – evo kako da je razvije

Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije...

Pet koraka za podsticanje optimizma kod vaše dece

Mnogo je razloga da se ozbiljno pozabavite podsticanjem optimizma kod svog deteta, uključujući i dugoročne pozitivne efekte na njihov mentalni i fizički razvoj. Ali, kako se uopšte odgaja optimista? Pokušajte...

5 saveta uz koje ćete postati bolji roditelj svojoj deci

Roditeljstvo je jedan od najodgovornijih životnih poziva, jer zahteva da vaspitamo i zbrinemo svoju decu. Da im budemo bezuslovna podrška, u ma kom uzrastu oni bili. Deca nam svakodnevno nagoveštavaju...

Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera

“Moglo bi se roditi već vaspitano dete, ako bi i roditelji bili vaspitani”. Gete Što nam je vrednija neka osoba ili cilj u životu, više se za njega trudimo. Roditeljstvo je...