Nadimci – nekad nužni, danas ružni

Piše: Vesna Smiljanić Rangelov

Netrpeljivost prema nadimcima uočava se još u porodilištu kada u pauzama između kmekova, kraćim od perioda kad se upali zeleno i svirne onaj otpozadi, mame ćaskaju o tome kako je i zašto izbor pao baš na to ime. Ime je ekvivalent ličnosti i kao i u davnoj prošlosti i danas se pažljivo bira. Možda još pažljivije pošto ga uglavnom nadevaju roditelji. Često ćete međutim čuti da izbor nije pao ni prema njegovom (magijskom) značenju, ni po svecu, ni po babu ni po stričevima, ni prema likovima iz romana i serija, ni prema svetskim ili političkim zvezdama – nego je odabrano tako da se od njega ne može načiniti nadimak. „Samo da mi dete ne zovu tako i tako.“ Kasnije, u parkiću i vrtiću shvatate da je tema i dalje otvorena, a da problem nije mali: „Mi odabrali ime od tri slova da mi dete zovu kako se zove, a kad čujem da mu ga produžavaju, lepo podilkanim…“ Jadne bake i deke, pardon babe i dede, pomislim.

“Minulo je i ne tako davno vreme kada je dozivanje deteta punim imenom značilo samo jedno: nešto žestoko nije u redu.”

Odavno je minulo vreme kada je vladao običaj skrivanja detetovog pravog imena da se ne bi prizvale zle sile. Minulo je i ne tako davno vreme kada je dozivanje deteta punim imenom značilo samo jedno: nešto žestoko nije u redu. Obično se prozor „sam razbio“, sok „sam prosuo“ na beli stolnjak, saksija „sama pala“ i sl. Nije mi lako zamisliti taj stepen samokontrole da se detetu, pa još svome, dosledno obraćaš punim imenom. Uz prećutnu zabranu nadimaka, tu i tamo, promiču stavovi da, kao što (naravno!) dete ne treba čašćavati pogrdnim imenima, treba pažljivo birati imena odmila. Jer se, kaže, dete onda poistovećuje sa osobinom datog „pojma“, počesto životinjčeta, kucom, macom, mišom?!, PRASETOM!!! i onda valjda razvija osobine tih životinja, poraste mu rep i počne da grokće… Pored meni omiljene igre „doktora“ s decom, kada s neoborivim alibijem prstom ne mrdam, dok me oni titraju, ponekad dobijem i „masažu“, ponekad flaster u kosu – druga omiljena igra mi je „mladunaca“. Koliko smo samo glasova, pokreta ponašanja i oponašanja izmenili – sad mi frka, šta će s njima biti! Dakle, koješta.

Majčinstvo u 20/30/40-im: Maja Maksimović Radojević

Zanimanje roditelja: smarač

Najčešća pitanja koje roditelji postavljaju na internetu

“Ako se granice ne postave do puberteta, ta bitka je u većini slučajeva izgubljena“

Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama

Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...

Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta

Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...

Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji

Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...

Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom

Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...