Vreme za spavanje počinje oko osam. Ako sve izvedete do ponoći, dobri ste. Deca su otišla u krevet istog dana kad su iz njega ustala…
Vreme za spavanje počinje oko osam. Plan je da im uvalite večeru, okupate ih, naterate ih da operu zube i budu u krevetu najkasnije do jedanaest. Ili, bar pre nego što počne sledeći dan. Ako sve izvedete do ponoći, dobri ste. Deca su otišla u krevet istog dana kad su iz njega ustala…
Ali, ne ide sve uvek tako jednostavno. “Samo još pet minuta”, “kad će da dođe tata, moram nešto da mu pokažem”, “rekao sam NE”, “pročitaj mi samo ovu enciklopediju do kraja i krećemo”, “zašto moram da se kupam, kupao sam se juče”, “je l’ ne peremo kosu, je l’ ne peremo kosu”… I tako…
Onda, konačno: svi su okupani i u krevetu. “Piški mi se”, “ne, hoću još mleka”, “u stvari hoću vodu”… i, konačno “gde mi je onaj mali kajman” (ili, ako niste fanovi kajmana, upišite vrstu sami, za neupućene, evo objašnjenja: UVEK se radi o igrački koja nije veća od tri centimetra).
Ako ste se prepoznali, niste jedini.
Evo šta kažu mame, šta sve deca izmišljaju da bi izbegla odlazak na spavanje.
Strategija odlaganja odlaska u krevet ima nekoliko elemenata koji su zajednički (skoro) svoj deci:
1) Želim da ostaviš upaljeno svetlo, plašim se mraka (i roditelj i dete znaju da je taj strah upravo izmišljen da bi se kupilo još malo vremena)
2) Piški mi se (i roditelj i dete znaju da će piškiti uz isvestan napor, ili neće ni piškiti jer je piškenje obavljeno pre kupanja, dakle pre pola sata u najgorem slučaju, ali, čik imajte srca da detetu kažete da ne može da piški)
3) Ozbiljna dehidratacija (‘hoću vode’ glasom malog očajnika koji kao da nije popio ni kap od juče uveče, ali čik imajte srca da detetu kažete da ne može da dobije vodu).
Konačno je sve ispunjeno, ali posle dvadesetak minuta čuje se glasić iz mraka “mamaaaaaa”…
“Šta ako sanjam nešto ružno?”
Kažete detetu da prvo mora da zaspi da bi uopšte moglo da sanja nešto ružno, a da ćete ako se to desi smisliti nešto.
Evo šta još kažu mame:
“Ne mogu da spavam, mama, nedostajaću mojim igračkama”, rekla je trogodišnja ćerka Mariji Hagis, blogerki sa Happy Mummy bloga.
“Ali mama, mislim da imam nešto da ti pokažem, u mom rancu/kupatilu/kolima je”, je omiljeni izgovor devojčice čija mama Loren piše blog Scrapbook.
Evo još nekih zabavnih tema koje decu muče i ne daju im da spavaju: “Kako ribe gledaju pod vodom”, “ko spušta Sunce dole”… Kako stvarno da se spava kad ima toliko pitanja bez odgovora.
A ako dobiju odgovore… možda “krevet želi da ih pojede”. Ili će vam objasniti da prosto ne mogu da spavaju jer je to DOSADNO.
Izvor: Mondo
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Predstavljana knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas
U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik, u utorak 12. juna, predstavljana je knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas Jovane...
Tibetanski pogled na vaspitanje dece
Osnovna pravila tibetanskog vaspitanja: Najvažnije od svega – nema ponižavanja ni telesnog kažnjavanja. Jedini razlog što neki biju decu je taj, što ona ne mogu da im uzvrate. Prvi period: do...
Dečija filozofija i muzika za sve uzraste
Let us go to the shore; there the waves will kiss our feet. With mysterious sadness the stars will shine down on us.* Aleksey Pleshcheyev Deca, kada su sasvim...
Jovana Papan: Deca su danas zarobljenici soba i igraonica
Autor: Katarina Đorđević „Generacija savremene dece je najželjenija otkako je sveta i veka. Odrastaju pod staklenim zvonom, sa sterilizatorima, jonizatorima, bebi-alarmima i kamerama, slušaju Mocarta i pevanje kitova zbog inteligencije i...
Nema komentara.