Želite li da budete zdravi, ne trebaju vam tegovi ni sprave za vežbanje, a da biste u to zaista poverovali obratite pažnju na to kako žive najdugovečniji ljudi na svetu, piše portal Medium.com, a prenosi britanski Independent.
Foto: Pixabay
Pojedinci nastanjeni u takozvanim plavim zonama, područjima u kojima ljudi dožive starost od stotinu godina deset puta češće od proseka, ne dižu tegove, ne trče maratone, a nisu ni članovi nekoga fitnes kluba, prenosi Hina.
Umesto toga žive u okolini koja ih konstantno podstiče na aktivnost i kretanje, a da pritom o tome i ne razmišljaju. Većina ih se bavi baštovanstvom, tokom dana mnogo hodaju i pri obavljanju kuućnih poslova ne koriste preterano često električne aparate.
Naučnici koji su istraživali život ljudi u plavim zonama ustanovili su da je jedan od najuspešnijih načina produžetka životnog veka – kretanje kao sastavni deo svakodnevice. Tvrde da je to jedna od najčešćih navika najdugovečnijih ljudi na svetu.
Takav način života u današnjem se društvu, u kojem su mnogi svakodnevno zbog prirode posla prikovani za radne stolove ili kompjuterske ekrane, ne čini previše realističnim.
Prirodno kretanje tokom dana čini se poput romantične maštarije, no treba podsetiti da je pre stotinu godina bilo samo 10 odsto poslova koji su se obavljali sedeći, u odnosu na današnjih čak 90 odsto. Uprkos tome i danas postoje brojni načini kojima pojedinac u život može uvesti više kretanja.
Nedavna studija američkog Društva za borbu protiv raka pokazala je da šest sati hodanja nedeljno rezultira smanjenjem rizika od preuranjene smrti od posledica kardiovaskularnih bolesti, bolesti disajnih puteva i posledica karcinoma. Ako vam je to previše, istraživanja pokazuju da su i samo dva sata hodanja nedeljno dovoljna da bi se smanjila opasnost od razvoja raznih vrsta bolesti.
Možete započeti hodanje na posao i natrag kući, kažu naučnici i dodaju da su jednako uspešne šetnje s decom ili unucima do škole i vrtića ili vožnja biciklom do pijace, pošte ili do prijatelja.
Istraživanja pokazuju da je najbolji način odlaska na posao petnaestominutna šetnja ili vožnja biciklom, no dobra je bilo kakva telesna aktivnost. Pritom treba imati na umu da tokom putovanja do posla biciklom vežbate i produžavate život.
Valja napomenuti i da je hodanje naročito dobro za um pojedinca. Svakodnevna šetnja smanjuje opasnost od razvoja demencije za čak 40 odsto, kaže psihijatar sa švedskog Karolinska instituta Anders Hansen.
Ako ne volite duge šetnje, pokušajte da šetate kraće, ali više puta dnevno. Na primer, svakih sat vremena nakratko ustanite i prošetajte. Ako možete, razgibajte se blizu radnog stola ili idite napolje na ručak i pritom kratko prošetajte na svežem vazduhu.
Dakle, naša tela stvorena su za pokret, a ne za sedenje, no kretanje ne znači nužno odlazak u teretanu ili na fitnes. Jednostavno, lagano kretanje može biti jednako uspešno. I pritom, kažu naučnici, hodajte prirodno, onako kako su to čitavog života činili dugovečni stogodišnjaci iz plavih zona.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Moja ćerka ne seća se bola i straha zbog svoje operacije srca. Seća se jedne medicinske sestre
Moja petogodišnja ćerka oporavljala se u bolnici posle operacije na otvorenom srcu. Dok je nesigurno hodala bolničkim hodnikom, susrela je medicinsku sestru. "Dođi ovamo," sestra joj je rekla. "Hoću nešto...
“Mnogo se igramo prirodom, posledice se već vide, a biće još gore” Pedijatar o poražavajućem zdravstvenom stanju predškolske dece
Kriva kičma, slab vid, ravni tabani, loš govor - samo su neki od brojnih zdravstvenih problema otkrivenih na sistematskim pregledima kod budućih prvaka. Koji su uzroci ovako poražavajuće statistike proveravala...
Siromaštvo – najsnažniji okidač stresa i lučenja kortizola
Siromaštvo dovodi do posebnog odnosa prema životnim uslovima, koji, iako puni topline i darežljivosti, zahtevaju stalnu budnost pred opasnošću i donose hronični stres, jer siromaštvo ugrožava mentalno i fizičko zdravlje...
Puter od kikirikija kod beba smanjuje šansu za alergiju za 77 odsto
Davanje malih doza kikiriki putera bebama uzrasta između četiri i šest meseci, može drastično da smanji šansu za razvijanje alergije na kikiriki, navode naučnici. Novo istraživanje britanskih stručnjaka pokazalo je da tokom...
Nema komentara.