Iako su ova dva oblika mišljenja različita i međusobno se isključuju, oba su neophodna za naše emotivno i intelektualno zdravlje.
„Mada se za vreme sanjalačkog stanja ljudi drugima čine kao da su besposleni i da im je dosadno, deca koja sanjare – rade.“
Skot Beri Kaufman, kognitivni psiholog i autor knjige „Nenadareni: Redefinicija inteligencije“, postavlja suprotnu tezu i kaže da, mada se za vreme sanjalačkog stanja ljudi drugima čine kao da su besposleni i da im je dosadno, deca koja sanjare – rade. U članku „Oda pozitivnom i konstruktivnom sanjarenju’’ čiji su koautori Kofman i Rebeka MekMilan, piše:
„Postoji, međutim, i drugo viđenje lutanja uma, odnosno lična perspektiva. Za osobu, lutanje misli nudi mogućnost veoma realne, lične nagrade, nekada neposredne, a nekada udaljene.
Ove nagrade uključuju samosvest, rađanje kreativnosti, improvizaciju i evaluaciju, jačanje memorije, životno planiranje, realizaciju ciljeva, planiranje budućnosti, oživljavanje dubokih intimnih sećanja, razmatranje i analizu događaja i doživljaja, simuliranje perspektive neke druge osobe, vrednovanje značenja ličnih i tuđih emotivnih reakcija, moralno prosuđivanje i promišljenu saosećajnost.“
Drugim rečima. sanjarenje liči na lenjost samo spolja, ali kada se pogleda iznutra, ili sa stanovišta psihologa kao što je Kaufman ili neurologa kao što je Meri Helen Imordino Jang – u pitanju je veoma složen i izuzetno produktivan neurološki proces. Posmatrajući iznutra, naša deca samo izučavaju prostor nad kojim oni imaju potpunu autonomiju: svoje misli.
„Sanjarenje liči na lenjost samo spolja, ali kada se pogleda iznutra – u pitanju je veoma složen i izuzetno produktivan neurološki proces.“
Rad neurologa Imorino Jang vezan za vrline mentalnog odmora takođe uključuje i rad: ,,Odmor nije nerad: Implikacije predodređenosti prirodnog stanja ljudskog mozzga za razvoj i obrazovanje’’. Naslov je zapravo citat britanskog bankara Džona Luboka, koji je napisao: „Odmor nije nerad, i povremeno ležanje na travi pod drvećem po lepom letnjem danu, slušanje žubora vode, gledanje kako oblaci plutaju nebom, ni u kom slučaju nije gubljenje vremena.’’ Lubok je prema Imorino- Jang bio daleko ispred svog vremena u razumevanju vrednosti besposlice. Ono što je Lubok nazivao odmorom, Imorino Jang naziva „konstruktivnim unutrašnjim promišljanjem’’ i smatra ga neophodnim za naše učenje i emotivnu dobrobit:
