Nedostaje mi selo…

Piše: Bunmi Laditan

Moj život svaki dan izgleda skoro isto: vozikam svoju decu gde god treba, spremam doručke, ručkove i večere, menjam bebi pelene u svoja četiri zida – dok se oko mene odvija život užurban i bučan. Moje starije dete sedi na podu i igra se, svaki čas vadi novu igračku iz kutije i ume sam da se zaigra. Ipak, nedostaje mi nešto. Da, moj život je bogat mnogim stvarima, i nema puno toga na šta bih mogla da se požalim, ali svejedno, sve češće pomišljam kako je to što mi nedostaje – selo. Selo, koje doduše, nikada nisam ni imala…

Jedno od onih idiličnih sela gde su sve majke kod kuće, zajedno peru veš, sve vreme razgovaraju i naglas se smeju, umornih tela ali vedrog duha. Selo u kome bismo se poznavali veoma dobro, toliko da bi vrlo često jedni drugima bili dosadni i ponekad ljuti, ali nikad ljuti predugo, jer tamo bismo bili potrebni jedni drugima.

Deca bi nam ustajala rano i odmah nakon doručka bi istrčavala napolje, skakala i verala se po drveću. Znali bi da nestanu u šumi skoro na čitav dan, ali mi ne bi brinule jer bismo znale da su zajedno i da se igraju. Mi bismo počinjale naše uobičajene poslove, sa malom decom oko nas i bebama u našoj blizini. Mesile bismo hleb rame uz rame, dok bi nam najmlađi spavali u nosiljkama na grudima ili na leđima. Ne bi bilo mnogo bitno ko je čija beba ili dete, sve bismo ih volele i pazile. Kad bi se jedna rasplakala, uzimala bi je ona mama koja je slobodna, i utešila je kao da je njena rođena beba. Bile bismo okružene mnoštvom obraza za ljubljenje, oguljenih kolena za tešenje i uspavanih beba koje treba ušuškati.

30 genijalnih citata moje ljubljene mame

Dani bi nam bili puni razgovora. Slušale bismo jedna drugu i umesto gole osude uvek bismo imale savet jedna za drugu i iskrenu empatiju. U našem selu, naši stanovnici i naši muževi bili bi naše najvrednije blago i mi bi smo ih čuvali i u tome uživali.

Puno bismo se smejale. Nekad i previše glasno i naš smeh bi znao da probudi bebe, ali neko bi več skočio da ih uteši i život i smeh bi se nastavljali. Umeli bismo da peronađemo radost u svakom danu.

Majčinstvo u 20/30/40-im: Jovana Pekić

Najlepši citati o majčinstvu: Ludilo je nasledno – dobijate ga od dece

Učimo decu da misle pozitivno

Za vršnjačko nasilje krivi su roditelji-predatori

Nećemo ružu, hoćemo ginekologa!

Gorući problem pred kojim niko nema pravo da žmuri i ćuti su uslovi rađanja u Srbiji kao i nedostatak ginekologa.  Od svih nadležnih ministarstava, Vlade Republike Srbije, svih upravnika porodilišta i...

Priče u prolazu: Šta je nama naša borba donela?

Piše: Ivana Mićić, Mama zašto   U jednom malom primorskom mestu na Jadranu postoji grafit na kome piše: „Neću žvaku, hoću kusur.“ Deluje istinito ali ipak je laž. Grafit su...

“Hajde idite pitajte nešto i tatu”, “Bili smo, on kaže da ti sve bolje znaš.”

Roditelji znaju da samo ako ustanu pre svoje dece imaju to malo vremena kada neće čuti reč mama ili tata ponovljenu (brojala sam) između 18 i 42 puta. Pijete kafu,...

Majčinstvo u 20/30/40-im: Tamara Perović – Tamama

O meni Moje ime je Tamara i ono što uvek prvo kažem o sebi, jeste da sam mama petoro dece. Jer odgajanje njih zaista i jeste najteži ali i najlepši...