Nije stvar u tome da se ne ljutimo, već da naučimo KAKO da se ljutimo

Ako smatrate da imate problem s ljutnjom, ali vam je potrebno da ga bolje definišete, evo nekoliko smernica.

Učestalost: Pokušajte da sagledate koliko se često ljutite i, samim tim, zašto se ljutite, to jest koje okolnosti i osobe kod vas uglavnom izazivaju ljutnju. Definisanje situacija u kojima se najčešće ljutite pomoći će vam da ih bolje sagledate i nađete načine na koje ćete s ljutnjom bolje izaći na kraj. Time ćemo se detaljnije pozabaviti u poglavlju Naučite da se ljutite. Prilikom sagledavanja pitanja učestalosti ljutnje crvena lampica treba da se upali ne samo ukoliko zaključite da se suviše često ljutite već i ukoliko se gotovo nikada ne ljutite. Kao što smo već videli, osobe koje se gotovo nikad ne ljute tu ljutnju ili ispoljavaju na pasivno- agresivne načine ili je do te mere potiskuju da oni sami trpe.

Način ispoljavanja: Budite svesni toga kako se ponašate kada ste ljuti. Koliko god da je jasno da sama emocija ljutnje nije ni dobra ni loša, načini njenog ispoljavanja očigledno mogu biti prilično dobri, ali i veoma loši. To je lako razumljivo: naravno da nije isto to da li u ljutnji udarate dete, bacate tanjire ili se detetu jasno i glasno (ako treba) obraćate govoreći tačno šta vas ljuti, zašto vas ljuti i šta hoćete da ono uradi. Ova razlika dobija na značaju kada imamo u vidu vaspitnu ulogu procesa: ako ste vi van kontrole i vičete i/ili udarate, ne treba da se bavite disciplinovanjem. Tek kada obuzdate svoje emocije, moći ćete da obavite najvažniji deo disciplinovanja – prenošenje poruke o onome što hoćete da dete uradi, odnosno da ne uradi. A to je ključno za svaki proces učenja, što vaspitanje uglavnom i jeste.

Odlomak iz knjige „Naučite da se ljutite“ Nevene Lovrinčević (Kreativni centar)

Desi li vam se da vas ljutnja obuzme u toj meri da izgubite kontrolu, pa se izvičete na dete ili ga udarite? I posle se osećate loše i obećate sebi da to više nikada nećete uraditi… Da li imate osećaj da ste često ili skoro stalno ljuti? Da li imate utisak da vas se dete boji? Smatrate li da vas činjenica što ste ljuti na dete čini lošim roditeljem i da vaša ljutnja traumira dete? A možda ste od onih osoba koje gotovo nikada nisu ljute i uvek imaju strpljenja za decu, ma kako ona bila naporna … jedino što imate problema sa čestim glavoboljama (visokim krvnim pritiskom, bolovima u stomaku itd.)? ONDA JE OVO KNjIGA ZA VAS! Čitajući je, prepoznaćete način na koji vi izražavate ljutnju, saznaćete zašto je tako izražavate i kako možete njome da upravljate. „Nije stvar u tome da se ne ljutimo, već da naučimo KAKO da se ljutimo“, poručuje psiholog Nevena Lovrinčević.