Deca koja odrastaju uz roditelje helikoptere teže prestižnom životu, visokom standardu, jer su naučena da su nezamenjiva i idealna, ali bez velikog sopstvenog truda.
Samoživost je potpuno normalna pojava u razvoju i odrastanju deteta. To je vreme kad deca vode računa samo o sebi i svojim potrebama. Iako je istina da su deca i mladi mnogo sebičniji od odraslih osoba, stručnjaci tvrde da nikada pre deca nisu u tolikoj meri bila koncentrisana na sebe kao što se to primećuje u današnje vreme.
– Stalno postavljanje fotografija, popularnih “selfija”, na društvenim mrežama, beskonačan broj mladih koji misle da sami po sebi i svojim postojanjem zaslužuju život na visokoj nozi i unosne, dobro plaćene poslove odmah nakon školovanja ukazuje na to da je ova nova generacija sebična i narcisoidna – upozorava dr. Lora Markam, klinički psiholog iz Njujorka i autorka knjige “Peaceful Parent, Happy Kids: How to Stop Yelling and Start Connecting” (“Miran roditelj, srećno dete: Kako prestati sa vikanjem i postati povezan”).
Istraživanja
Najnovija američka istraživanja, među kojima je nekoliko i onih koje je sprovela dr. Džin M. Tvendži, profesor psihologije na Državnom univerzitetu u San Diegu, ukazuju da je narcizam ne samo među tinejdžerima već i među nešto starijim studentima u sve većem porastu. Zašto je to tako i da li je tajna u snažnom samopoštovanju ili prenapumpanom egu? Potpuno je razumljivo da svaki roditelj želi da njegovo dete tokom odrastanja razvije jak osećaj samopouzdanja i istraživanja pokazuju da današnja deca imaju snažnije samopouzdanje nego što su ga imale prethodne generacije. Neke američke studije otkrile su da je 80 posto učenika srednjih škola 2006. godine pokazalo mnogo veći nivo samopoštovanja nego što su je imali oni iz generacije 1998. godine.
Druga studija objavljena u Journal of Experimental Social Psychology otkrila je da su u poslednjih pet godina deca razvila nivo samopouzdanja koji je uporediv s onim odraslih osoba. Iako je visoka doza samopoštovanja dobra stvar, neki stručnjaci kažu da mnogi roditelji zapravo podižu sebičnu decu, a jedan od problema je tzv. helikopter roditeljstvo.
Ne mogu da funkcionišu bez mame ili tate – čest je slučaj koji se odvija između bogatih roditelja ili onih koji žele svojoj deci da pruže bolji život nego što su ga oni sami imali. To stvara određenu zabrinutost i osećaj anksioznosti kod dece, ali s druge strane stvara i lažni osećaj važnosti. Naime, potpuno je jasno da svaki roditelj svom detetu želi samo najbolje, a pod tim se misli da želi da mu pruži kvalitetan život, dobre i kvalitetne uslove odrastanja, ali i da dete s druge strane razvija samopouzdanje i sigurnost u sebe. Međutim često se događa da snažna roditeljska želja da detetu obezbedi sve nabolje preraste u roditeljsku opsesiju i preterano bdenje nad detetom, što se negativno naziva helikopter roditeljstvom. Roditelji nad svojim potomcima kruže kao helikopteri.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Nema komentara.