Nismo mu rekli, pa nije ni znao

Nismo mu rekli da verovatno nikada neće ući u »tim« pa nije ni znao.
Nastavio je trčati deset kilometara dnevno, svaki dan. Nikada neću zaboraviti kad je imao temperaturu. Nije htio ostati kod kuće jer je imao trening. Celi sam dan bila zabrinuta za njega. Očekivala sam da će me nazvati iz škole i da će me moliti da dođem po njega. Nije naz­vao. Otišla sam na terene za kros posle škole misleći da će preskočiti večernji trening kada me ugleda. Kada sam došla do škole, ugledala sam ga kako potpuno sam trči uz rub dugačke staze omeđene drvećem. Dovezla sam se do njega i polako vozila ukorak s njim. Pitala sam ga kako se oseća.
– Dobro – odgovorio je. Još je trebao pretrčati samo 3 kilometra. Znoj mu se cedio niz lice, a pogled mu je bio staklen zbog vrućice. Ipak je gledao pravo pred sebe i trčao dalje. Nikada mu nismo rekli da ne može trčati s vrućicom. Nikada mu nismo rekli. Pa nije ni znao.
Dve nedenje kasnije, samo dan pre poslednje trke sezone, objavljena su imena članova »tima«. Džoi je bio šesti na listi. Postao je član »tima«. Išao je u sedmi razred. Svih ostalih šest članova tima išlo je u osmi razred. Nikad mu nismo rekli da najverovatnije neće ući u »tim«. Nikada mu nismo rekli da on to ne može učiniti… pa nije ni znao.

Jednostavno je to učinio.

Piše: Keti Lamankuza

Izvor: doznajemo.com