Noćno mokrenje – uzroci i put ka rešenju problema

Pristupi tretmanu noćnog mokrenja

Pre nego što razmotrimo neke konkretne pristupe tretmanu noćnog mokrenja, još jednom moram naglasiti veliki značaj podrške roditelja. Roditelji svakako moraju znati da dete nije svesno da se upiškilo, te stoga prebacivanje te odgovornosti dodatno opterećuje dete u ionako neprijatnoj situaciji. Nikakvi vidovi kažnjavanja nisu ni korisni ni poželjni. Međutim, podrška o kojoj govorimo ne znači da ćete postojeće stanje tolerisati bez napora da se ono promeni. Naprotiv.

Pre nego što pokušate da rešite problem, zajedno s detetom razmotrite plan. Ako ste do tada dete zadirkivali ili kažnjavali zbog noćnog mokrenja, objasnite mu da ste grešili jer niste znali neke stvari. Dajte mu do znanja da vam je jasno da ono nije odgovorno za taj problem. Važno je da svima bude jasno kako plan izgleda i da se svi osećaju dobro.

Ovo je možda lakše reći nego sprovesti jer je noćno mokrenje veoma uporan problem i njegovo rešavanje može dugo potrajati. Stoga je sasvim moguće da će vas povremeno obuzeti ljutnja i nezadovoljstvo. Zato je važno i da pratite svoja osećanja i reakcije, a ne samo one koje ima dete

1. Jačanje odgovornosti

Jačanjem osećaja odgovornosti pokušavamo da ostvarimo nekoliko ciljeva. Prvi je da dete nauči da preuzima odgovornost za sebe (naravno, u skladu sa uzrastom).

Treba ga ohrabrivati da prepoznaje svoje potrebe i da im izlazi u susret. Da biste to postigli, dopustite detetu da samo odredi treba li mu dodatni džemper ili ne, odnosno, da samo prepozna da li mu je hladno ili ne. Kada jede, neka jede dok samo ne odredi da je sito. Ako kaže da mu je hladno, vruće, da je gladno ili da ga nešto steže ili boli, prihvatite to.

Nemojte da se postavljate kao da bolje od deteta znate kako se ono oseća i šta mu je potrebno. Postepeno navikavanje da prepoznaje svoje potrebe i obaveze i da im izlazi u susret dok je budno olakšaće mu da to isto radi i noću.

Osim toga, dajte detetu neke obaveze u kući, primerene njegovom uzrastu: recimo, da kupi nešto u prodavnici, da postavlja sto ili izbacuje đubre. Neka tokom noći učestvuje u presvlačenju posteljine i pidžame. Bilo bi previše očekivati od deteta da sve to obavlja sasvim samo, i izgledalo bi suviše kao kažnjavanje. Ipak, dobro je da ono bude uključeno u aktivnosti menjanja posteljine i presvlačenja.

Veoma je važno da preuzimanje novih obaveza dete ne shvati kao kažnjavanje već kao privilegiju. Nemojte dete tretirati kao bebu time što ćete mu stavljati pelene ili ga terati da spava u malom krevetu. Upotrebite mušemu da zaštitite madrac. Nemojte detetu uskraćivati određene privilegije koje idu uz njegov uzrast samo zato što noću piški u krevet. Naprotiv, dajte mu nove privilegije, nagrađujući ga tako za nove odgovornosti koje je preuzelo na sebe.

Uvedite sistem praćenja i nagrađivanja. Napravite tablu na kojoj ćete voditi evidenciju, obeležavajući noći kada se nije upiškilo nekom nalepnicom koju dete izabere. Ustanovite sistem nagrađivanja tako da, na primer, za sakupljenih 5 nalepnica dete dobije neku nagradu, koja ne treba da bude velika i skupa. Naravno, ne kažnjavajte dete za noći kada se upiškilo. Prihvatite princip nagrađivanja, a ne kažnjavanja.

2. Vežbanje bešike

Vežbe za jačanje bešike možete početi istovremeno kad i jačanje odgovornosti, ili ih malo odložiti.

• Ne uskraćujte detetu tečnost preko dana. Uveče ipak izbegavajte unošenje velikih količina tečnosti. Umesto sokova, neka dete uveče pije vodu. Tako će popiti taman onoliko koliko mu treba da ugasi žeđ|

• Prva dva dana prilikom svakog mokrenja sakupite urin i svaki put zabeležite količinu. Zapišite i koliko vremena protiče između mokrenja.

• Najveću količinu urina sakupljenu pri pojedinačnom mokrenju, koju zabeležite tokom ta dva dana, odredite kao „rekord koji treba oboriti“.

• Jednom dnevno neka dete pokušava da zadrži urin i odloži mokrenje što duže. Potom izmerite količinu urina. Pokušavajte postepeno da oborite prethodni „rekord“. Pokušajte da dostignete povećanje od 50% u odnosu na prvobitni „rekord“.

• Ako dete piški češće, a ne na svaka tri do četiri sata, pokušajte da pomeranjem intervala po pola sata dnevno produžite taj razmak tako da on bude 3-4 sata između mokrenja.

• Najmanje jednom dnevno neka dete vežba počinjanje i zaustavljanje mokrenja nekoliko puta.

• Kada je dete suvo noću dve uzastopne nedelje, ojačajte uspeh „preučenjem“: neka za 2 dl poveća unos tečnosti pred spavanje i time poboljša utreniranost bešike.

3. Lekovi

Kod dece koja ne reaguju na opisane metode ponekad se primenjuju lekovi (Imipramin, Amyzol, Minirin). U primerenim dozama ovi lekovi su relativno bezbedni i dovode do prestanka umokravanja kod 40-50 procenata dece, a kod daljih 10-20 odsto dolazi do značajnog poboljšanja. Me|utim, nakon što prestanu da uzimaju lek, umokravanje se ponovo vraća kod čak 75% dece.

Uzimajući u obzir ove podatke, kao i činjenicu da su lekovi veoma opasni ako dođe do predoziranja, vodeći autoriteti u ovoj oblasti smatraju da je primena lekova opravdana u slučaju kada je detetu potrebno da za kraće vreme reši svoj problem. Može se preporučiti kada dete treba negde da prespava ili ide na ekskurziju, što bi inače izbegavalo. Naravno, svako uzimanje lekova mora biti isključivo u dogovoru s lekarom.

Osim opisanih tehnika, postoji i tehnika uslovljavanja, koja se bazira na primeni čaršava s alarmom ili detektora tečnosti koji se pričvršćuju na donji veš. Na ovaj način dete se zahvaljujući alarmu budi čim počne da mokri, te se uči da poveže osećaj neposredno pred mokrenje s potrebom da se probudi. Iako je primena ove tehnike u zemljama zapadne Evrope, Americi i Australiji veoma zastupljena u poslednjih tridesetak godina, i daje solidne rezultate, kod nas se, nažalost, čaršav s alarmom ne može kupiti, te se primenom ove tehnike nećemo detaljnije baviti.