„Svi želimo da gurnemo sistem, da izvučemo najviše iz naših života, a spavanje se isprečilo tome“, kaže dr Sigrid Vizi, profesor medicine na Univerzitetu Pensilvanija. „Ali moramo da znamo koliko možemo da gurnemo sistem i izvučemo se s tim.“
Vizi kaže da su moždane ćelije koje ne dobijaju potrebnu pauzu tokom noći kao radnik koji neprestano radi duplu smenu, i na kraju, kolabira.
Radeći s miševima, ona je otkrila da neuroni tokom noći stvaraju antioksidanse koji čiste potencijalno otrovne slobodne radikale. Ali čak i nakon kratkog perioda sna „ćelije rade naporno, ali ne mogu da proizvedu dovoljno antioksidanasa što čini da slobodni radikali ubrzano jačaju a neki neuroni odumiru“. A kad te ćelije odu, otišle su zauvek.
Nakon nekoliko nedelja redukovanog sna, miševi – čiji su mozgovi dobar pandan ljudskim u laboratorijskim istraživanjima – „bili su pospaniji kada bi trebalo da budu aktivni i imali su mnogo više poteškoća da konsoliduju san tokom noći“.
To se događa i našem mozgu dok stari, kaže Vizi, kako nervne ćelije postaju efikasnije u čišćenju svog „đubreta“. „Pravo pitanje je: šta radimo našem mozgu ukoliko mu ne pružimo dovoljno sna? Ako hronično iznurujemo sebe, da li zaista činimo da on ubrzano stari?“, pita se ona. Istraživanja su pokazala da je moguće da mozak tinejdžera koji je hronično „neispavan“ počinje da liči na mozak mnogo starije osobe.
Istraživanja su pokazala da je moguće da mozak tinejdžera koji je hronično „neispavan“ počinje da liči na mozak mnogo starije osobe.
„Hronična nesanica je stres za telo“, kaže dr Piter Liu, profesor medicine na UCLA medicinskom centru i LA biomedicinskom institutu za istraživanje. Način na koji živimo sada – proveravajući telefon svakih minut, pretrpavajući dnevni raspored ili raspored našeg deteta, ne uzimajući vremena da se čak i u krevetu udaljimo od ekrana – dovodi do povećanja nivoa hormona stresa kao što je kortizol, i sve to remeti naš unutrašnji sat. Naše telo, jednostavno rečeno, ne zna kada je prirodno vreme da zaspi. A kad je mozak neispavan, glialne ćelije, koje služe kao pomoćnici i čistači, nisu dovoljno efikasne u čišćenju „đubreta mozga“. To je kao da đubre počnete da odnosite na tri nedelje umesto svake. I kao svako đubre koje se nagomila, počne da utiče na zdrave ćelije, što, između ostalog, može da ubrza nastanak degenerativnih bolesti mozga tipičnih za starost. Ova saznanja se koriste u istraživanju zbog čega Alchajmer napada mozak starih ljudi.
