O muževima sve najlepše

U svakom slučaju, glava na panj ne pada sama.

A taj fini ples sa sagorevanjem u finalu, u najvećem broju slučajeva odigrava se tokom dugih godina natezanja, gajenja male dece, smanjivanja mišićne mase i ronjanja po neuslovnim kreditima.
I onda, tog jednog posebnog trenutka kada se stvore optimalni uslovi, muškarac samopouzdano odbacuje svoje uspičeno spajdermen odelo, proredi mu se kosa i on postane  – Muž.

Kako je, tako je. Manje iskusnima to deluje porazno. A u stvari nije, uopšte.
Kao Muž, on je daleko funkcionalniji, a i prijatniji. Jednostavno, više stvari može uspešno da obavi, bez đilitanja, što je za zajednički život daleko važnije od recimo savršenog kunulingusa.

Dakle, mora biti jasno. Muž ne može biti ta kočoperna jedinka koja Skvo nosi preko ramena i otima je od same sebe (o čemu sanjaju sve žene). To je jedna druga bajka u kojoj niko ne secka nokte na nogama u dnevnoj sobi. A život je retko glamurozan kada se svetla pozornice pogase.

Takođe, Muž nije ni onaj što zvoca, zanoveta, propoveda i zakera. Njima se nisu ni bavili. Naučnici se u tom istraživanju nisu bavili ni zavodnikom, narcisom, lažljivcem i prespajačem. A dostupni rezultati ukazuju da su preskočili jednu pozamašnu grupu čiji je predstavnik prepametan, presposoban, preuredan i prečist pojedinac – sportista ili baštovan, kao i muškarac koji uporno neguje svoju verziju bolesti zavisnosti. Po naučnicima, navedeni uopšte i ne mogu da se zovu Muž.

A odgovor je naizgled jednostavan.

Muž je po pravilu bezopasan, miroljubiv, strpljiv i mudar. Više prećuti, nego što odgovori. Više donese, nego što uzme. Izrazito je duhovit, a najčešće na svoj račun. Predustretljiv je i uglavnom lepo raspoložen.
Muž voli svoju porodicu i brine se da im bude toplo i da su siti. A u zavisnosti od podneblja u kom živi – on donosi ugalj i pravi hladovinu. Ide na pijacu i prostire veš. Skuva kafu i nosi teške kese iz prodavnice. Češka partnerku ili je uopšte ne dodiruje, ako je, recimo, pun mesec.