Odgađaj pa rađaj ili kako da ostanete bez dece

Nešto srećniju ali ne manje zabrinjavajuću priču pripoveda Pegi Orenstajn u svojoj knjizi Čekanje na Dejzi. Feministkinja i pisac, obrazovana na prestižnom univerzitetu, Pegi je poput Tanje kao mlađa bila neodlučna po pitanju materinstva. „Sada kad imam dete teško mi je da to shvatim i pitam se ‘Zašto, jesi li bila glupa?’“ kaže Ornestajnova. Sa trideset pet je konačno odlučila da želi dete, da bi ubrzo otkrila da ima rak dojke. I tada počinje noćna mora, operacija, zračenje, dva neuspela pokušaja vantelesne oplodnje, višestruki pobačaji, donorske jajne ćelije, akupunkture, čak i pokušaj usvajanja. „Bila sam besna i mrzela sam sebe što nisam rađala sa trideset, jer mi je sada očigledno isticalo vreme.“ Posle šest godina borbe, na kraju uspeva, sa samo jednim jajnikom i bez ikakve medicinske intervencije.

Poučena svojim iskustvom i dramom koju su ona i njen muž preživeli tokom šest godina pokušaja, napisala je knjigu kako bi povećala svest o tome koliko brzo žena može da se nađe u biološkom ćorsokaku. Pegi i njen muž nisu mogli da veruju kada su shvatili kojom brzinom šanse za začeće opadaju sa svakim sledećim ciklusom. „Uvek sam mislio da je opadanje plodnosti postepeno, ali zapravo je više poput poniranja sa litice“, komentarisao je njen muž gledajući u grafikon prilikom jedne od mnogih poseta stručnjaku za neplodnost, piše Orenstajnova u svojoj knjizi. „Osećala sam se kao školski primer karijerne žene u srednjim godinama koja se preračunala i prekasno shvatila da su njena postignuća besmislena u poređenju sa materinstvom.“ Materinstvom, koje joj je do sredine tridesetih bilo poslednja stvar na pameti. „Kada sam bila tinejdžerka, od devojčica se očekivalo da odbace svoju tradicionalnu porodičnu ulogu i brzo sam naučila da prezrem svako konvencionalno ženstveno ponašanje – od majčinstva do profesija u kojima dominiraju žene. To je bilo nešto nazadno i nezamislivo za mene“, ispoveda se ona.

Da priče Tanje Selvaratnam i Pegi Orenstajn nisu usamljene, pokazuje i podatak da preko 40% visokoobrazovanih Amerikanki još nema decu sa četrdeset godina, a koji ekonomista Silvija En Hjuit iznosi u knjizi Baby Hunger. Međutim, većina ovih žena želi decu, ali majčistvo odgađaju zbog zahtevnih karijera i zbog gorepomenutog mita da medicinski potpomognuta oplodnja može da im omogući majčinstvo onda kada njima odgovara. „Pretpostavljala sam da ove ostvarene, moćne žene nemaju decu zato što su tako izabrale. Ništa nije bilo dalje od istine. Kada sam razgovarala sa njima, shvatila sam da one to i te kako doživljavaju kao svoj gubitak“, piše Hjuitova. Kao što su iskusile na svojoj koži, nema te profesionalne moći koja može da nadvlada neumoljivu moć prirode. „Ženama se prodaje magla kada je plodnost u pitanju“, piše ona. „Obmanute od strane medija koji obožavaju da izveštavaju o čudesnim slučajevima, ušuškane u lažnu sigurnost od strane industrije neplodnosti koja želi da profitira na kasnim bebama, mlade žene sada veruju da reproduktivne tehnologije mogu da im pruže sve. Nažalost, taj optimizam je neosnovan. Prosečna žena u četrdesetim koja prvi put pokušava da zatrudni ima male šanse, bez obzira na to koliko bude pokušavala i koliko novca potroši. Ne samo da u tim godinama teško može da zatrudni, već između 42. i 44. godine žena koja zatrudni ima 50–80% da doživi pobačaj.”

Ali u pitanju je veliki biznis u kome se vrte milijarde i kome je u interesu da nam pred očima budu samo srećni ishodi ali ne i visoke stope neuspešnosti potpomognute oplodnje – upozorava Hjuitova. Ne samo da je moć medicine ograničena, već je cena ovih intervencija veoma visoka, kako za pojedince tako i za društvo. Požurite sa nalaženjem partnera i ne verujte u bajke, poručuje ona.

Da se ne preračunamo

„Četrdesete su možda nove tridesete i žene izgledaju mlađe i osećaju se mlađim u ovim godinama, ali recite to svojim jajnicima! Postoji jaz između onog što žene vide u ogledalu i onog što se dešava sa njihovim reproduktivnim organima”, objašnjava Kerol Kovalcik, reproduktivni endokrinolog i direktor Mičigenskog centra za plodnost i žensko zdravlje. Istina je, svakodnevno čitamo o poznatim ženama koje u petoj deceniji postaju mame i to nam deluje obično i lako. Ne vidimo, međutim, drugu stranu priče, sav uloženi novac, vreme, nerve, trud, sve neuspehe. Fotošop nad istinom dovodi obične smrtnice u zabludu da iste mogućnosti čekaju i njih. Uverenje da još ima vremena utiče na sve naše izbore, pa i na to koliko ozbiljno ćemo tražiti životnog partnera, iako nam se čini da je obrnuto. Očigledno, kad postane jasno da nam vreme ističe, nekako ipak uspevamo u tome i sasvim je moguće da je „nemam s kim“ samo još jedna racionalizacija kojoj pribegavamo.

Borba je definitivno neravnopravna – na jednoj strani je čitava industrija iluzija koje su zavodljive i viralne, a na drugoj su bezlični brojevi. Da, slogani protiv kojih je utrošena tolika energija tu možda neće pomoći, ali neće bogzna kako ni odmoći. S druge strane, stvaranje nerealne slike sveta u kome žene imaju neograničene mogućnosti izbora kada je materinstvo u pitanju, definitivno predstavlja laganje i odmaganje ženama. Dobro informisanje je nešto što teško da bi ikom moglo da zasmeta, i ne bi smelo nikoga da vređa, a njega u moru poluinformacija i dezinformacija najviše nedostaje. Možda je to strategija od koje treba početi. Svakako da ima onih koji bi i obično plasiranje informacija ocenili kao pritisak, ali od toga se pobeći ne može. Informacija o tome kako da ostanete BEZ dece medijska sfera je već prepuna, i potrebno je biti dosta agresivan i glasan u njihovom pobijanju. Kasno dobijanje prvog deteta jedan je od osnovnih razloga zbog koga roditelji u proseku na kraju imaju manji broj dece nego što su želeli.

Činjenica je da o roditeljstvu danas razmišljamo tek kad zaista moramo. Ali problem je što, kako tolika gorka iskustva pokazuju, imamo pogrešnu predstavu o tome KADA zaista moramo da razmišljamo o roditeljstvu. Dok se to ne izmeni, ni basnoslovne plate ni najbolja porodilišta neće nas skrenuti sa puta koji preko iluzija i kajanja, vodi do sve bržeg izumiranja.

Odlomak iz knjige

Izvor: Detinjarije.com

OD ISTOG AUTORA: