Zašto je penjanje tako korisno za decu?
- Deca će se u različitim fazama razvoja popeti na različite visine, te će se vešto spustiti dole, nakon što upoznaju sopstvene granice. Ta lična procena rizika i samoprocena su vitalne veštine koje deca treba da razviju. Penjanje uz roditeljski nadzor je izvrsna prilika da ih razvijaju na siguran način.
- Osim toga, penjanje je odlično za razvoj mišića koji će pri polasku u školu postati aktivni u pisanju. Često mislimo da deca moraju da provedu puno vremena u iscrtavanju slova i reči, alu zapravo je penjanje po drveću uspešniji (i puno zabavniji :)) način jačanja mišića i razvijanja grube i fine motorike koja je potrebna da bi jednog dana uhvatili olovku u male ručice i prionuli na školske zadatke.
- Penjenje po drveću je i odlična vežba rešavanja problema. Promatrajte dete kako se penje po drveću i videćete kako pažljivo bira koju će sledeću granu da dohvati. Moraju da procene rizik oslanjanja težine na pojedine grane i procene koja će im sledeća grana biti u dohvatu. Drvo je zapravo prava mozgalica i težak lavirint koji treba proći.
- Penjanje gradi i samopouzdanje jer deca doživljavaju trenutno zadovoljstvo i osećaj postignuća kad vide koliko su se visoko popeli ili kad pređu težak deo i svladaju sopstvene strahove. Zadati ciljevi su ciljevi koje postavljaju sami sebi i zato su posebno ponosni kad ih ostvare.
- Istovremeno, penjanje razvija i fleksibilnost, ravnotežu, koordinaciju i fizičku izdržljivost.
Penjanje preporučuje i Mensa NTC sustav učenja:
“U prirodi je deteta do sedme godine, pa i kasnije, da skače, da se penje, provlači, vrti i prevrće, da ispituje ravnotežu kroz granične položaje. Samo što su nekad deca to radila u prirodi, a danas skaču po foteljama i penju se po policama umesto po drveću.” – dr. Ranko Rajović
Opasna igra: Zašto je deca vole i zašto im je potrebna
A šta kada gledate malog penjača sa zemlje?
Roditeljima nikako nije lako da gledaju i prate avanture malih penjača. Stajati na zemlji i gledati male penjače kako se veru u vis, svakako je jedan od psihički najtežih poslova. Kad je moja princeza prvi puta otkrila čari penjanja po penjalici na igralištu, bila je oduševljena. I ja sam bila srećna zbog njenog oduševljenja sve dok se polako penjala i nije prelazila preko visine moje glave. Nisam joj asistirala, ali sam celo vreme držala raširene ruke iza nje. Ali mala šmizla je ubrzo napredovala uz osmeh na licu i krenula da se penje i iznad visine moje glave. U prvi mah mi je došlo da je povučem za pelenu natrag, ali nisam to učinila. Pustila sam je i do visine do koje ju više nisam mogla dohvatiti. Stajala sam dole s raširenih ruku s izoštrenim refleksima, čak sam i supruga zvala u pomoć da zajedno širimo ruke ispod penjalice.
Shvatila sam da male penjače moramo pustiti u njhove životne avanture tako da im darujemo svoje poverenje, ali i dalje ćemo uvek biti tu negdje…na zemlji s raširenim rukama.
Ovih dana se čak spremamo u nove avanture: sportsko penjanje za decu po steni.
Izvor: Girotondo
