Pet godina nisam kafu popila. Taman dignem šoljicu i – saspem je za vrat!

Donela mi drugarica, jutros, da čuvam Marina. Beba Marin, kao što je red u ovo doba godine, obučen kao meče, ispod dve kape i kapuljače viri nosić kao dugme. Spava Marin kao buba. Samo zečje mrdaju cucla i nosić. Gledam Marina, prava reklama za dizanje nataliteta i mirnog sna… a meni na pamet pada samo to koliko godina nismo spavali zbog takvih, naših Marina… spavanje je bilo privilegija, nevezana za prirodne potrebe.

Spava Marin, a ja mislim “Šta li noću radiš, kad sad tako mirno spavaš?”

Ovo je post za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna… Ovo je kratka borba protiv onog čipa za zaboravljanje, koji nam je ugradila Majka Priroda, jer kad bi se svega što smo proživeli, sa decom, sećali… natalitet bi još drastičnije padao.

Prvo čari trudnoće… baš tada mi se tako spavalo na stomaku, na kome je komotno mogao da se posluži ručak za četiri osobe… nisam mogla da dohvatim pertle, izuvali i kotrljali su me okolo… spavala sam gde god me naslone… oblačila sam se u dvosobne šatore sa kamp odeljenja prodavnica sportske robe… Onda porođaji… vojska saborkinja u tačkastim, državnim spavaćicama, na preklop… sa mastiljavim pečatom bolnice na grudima (da neko ne mazne tu dragocenu kreaciju slučajno, kao uspomenu na divno provedeno vreme, u cenjenoj instituciji)… e to nećemo opisivati, jer tu apsolutno poštujem podsvesnu naredbu Majke Prirode: “Zaboravi!”

Zaboravila.

E, onda donesete kući bebu. U bolnici sve to nekako drugačije ide, kod kuće počinje prava priča. Naročito ako je to prva beba. Da voziš auto moraš da polažeš ispit, da ti daju čoveka u ruke i da ga gajiš, ne treba ti ništa, nema teorije, samo praksa… Stavili mi tako bebu u krevetac (jastučići, ćebence na slončiće, karnerići i plišana igračka, ako tek rođena beba poželi da se poigra), zagrlili se i gledamo zaljubljeno u naslednika… Kad je otvorio oči, pa kad je zaurlao kao vatrogasna sirena, zajapurio se kao cvekla… romantika je pukla kao balon od sapunice… Auuu… Gladan? Žedan? Piškio? Kakio? Dosadno mu? Beba urla, titla nema, a ti se snađi…

Tu negde počinje doba nespavanja… bauljali smo kao aveti po kući, bila sam sposobna da spavam stojeći, bilo gde, bilo kada… grčevi, čajevi, zubići, rastu, rastu, kao da smo ajkulu napravili, a ne čoveka, kraja nema… I tako tri bebe, jedna za drugom… živeli smo kao šišmiši, tako smo verovatno i izgledali.

Sećate li se kupanja bebe? E, to je spektakl… Najstrašnije pojave, na Balkanu, su promaja, mraz, prehlada, koje su, istorijski dokazano, izazivale najveće pogrome u ovom delu svetu. Shodno tome, kupanje bebe, tj. svlačenje iste i njeno kupanje, su više no rizični poduhvati… Mi smo bebu kupali u sobi… temperatura 67 stepeni, kao u švedskoj sauni… lipti znoj sa nas, sve nam igra pred očima, sudaramo se sa peškirima, merimo dvadeseti put temperaturu u kadici… ako dolijemo još malo tople vode, a dodamo malo zeleniša, supu možemo da skuvamo, komotno…kupanje se izvodi zalivanjem i polivanjem… da šampon ne uđe u oči, da beba ne viri previše iz vode… a onda, uz dramatičnu najavu, muž širi peškir i napeto čeka… ja, olimpijskom veštinom, dižem bebu iz vode i najkraćim mogućim pokretom ubacujem u naručje peškira… prolazno vreme odlično, 0,23 sekunde…

Slična pojava su oblačenja za šetnju, jesen, zima… ako obučeš prvo sebe, skuvaćeš se… ako obučeš bebu, ona se dinsta, dok se ti oblačiš… ako se oblače tri mala deteta i nas dvoje – razvod na pomolu… Kad se samo setim onih maleckih cipelica, ne možeš u ruku da je uhvatiš, a kamoli one pertle da vežeš, a dete mrda li mrda… rukavice, one male… čik uguraj ruku detinju unutra, bez težih povreda… a kad ti uspe, za par minuta i ruka i rukavica mokre u ustima vesele bebe. Sve druge bebe su imale cipelice na nogama, one lepe, plave, roza, na mašnice, kao za igračke, samo moj sin ih je stalno žvakao… prvo zajedno sa nogom, a onda sa noge visi čarapica srozana, a on mulja cipelu u ustima… doba puževa.

Kako je feminizam digao ruke od domaćica

Majčinstvo u 20/30/40-im: Dragana Pačanin Sajkov

Šta nijedna majka ne bi smela sebi da dozvoli

Majčinstvo 20/30/40-im: Jasmina Marković Karović

Oda svim ženama, a nije 8. mart

Piše: Jasmina Jovanović U vremenima kada je ljudskost zanemarena i staromodna osobina, kada je čovek čoveku vuk, a žena ženi krvnik, kada su crne hronike pune vesti, rijaliti tuče i...

Setimo se svih žena koje su se posvećeno borile za svoja prava i jednakost

Piše: Milica Milenković Neki ga slave, neki smatraju da je Međunarodni dan žena kao praznik prevaziđen. Moje je mišljenje podeljeno. Svaka žena, svaki dan u godini treba da posveti samoj sebi,...

Ruski psiholog Mihail Labkovski: Deset osobina ostvarene žene

1. Ona je odmalena naučila da se uzda samo u sebe Čak i ako su mama i tata bili divni, a detinjstvo idilično, ona ne smatra da joj bilo ko...

Gospodarica kosmosa

Autor: Supermama Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za...