Verujem samo jagodama i trešanjama
Jedini period kada zna da me uhvati kuvarski de-mol, i odsustvo svake inspiracije je zima, kad namirnice biram iz zamrzivača ili iz tame špajza, a ja bih najradije da se zaključam u taj isti špajz, između turšije i kupusa, i u dubokom snu sačekam neko inspirativnije godišnje doba. To svakako ne bi bilo rano proleće, ono krizno, prvo, od marta do maja, dok još nema ničega što nije iz plastenika ili paprenika (papreno skupo). U celoj toj optičkoj varci da svega ima u to rano proleće, verujem samo jagodama i trešanjama, koje su stigle prirodnim putem na pijace, ali one uprkos svojoj slasti, nisu čitav obrok.
Ipak, kao i većina nas, sve to „prvo“ kupujem. I posle duge zime, svemu se radujem. Ne analiziram u glavi način na koji je uzgajano, ili da li je zelje ubrano na livadi podno Rudnika, ili na obodu neke deponije. Dakle, sa stanovišta kuvarice, tek to prvo, rano proleće ne nudi izobilje. Promenu u odnosu na zimu da, ali vatromet boja i ukusa tek čeka na nas.
10 izgovora da ne radite kućne poslove i 10 caka da ih radite manje
Povrće, hvala ti! Leto, požuri malo!
Dijagnoza kuvarskog d-mola leti ne može da mi se desi. U izobilju povrća, kad naporedo sa drvećem ozelene i tezge na pijaci, kad zamiriše prvi pravi paradajz (ne oni iz super marketa što seku desni i, ako dobro gađate, mogu da posluže kao oružje) nema šanse da padnem u kuvarsku depresiju. Isto tako, u jesen, kad ne znaš šta bi pre napravio i skuvao, kad je radost izaći u baštu ili na pijacu, povrće te mami i izaziva da obraduješ svoju porodicu nekim šarenim i zdravim specijalitetom. Tada u toj obimnoj ponudi i cene više nisu papreno-prolećne, a samim tim je i kuvarica bolje raspoložena. Nije tada teško napraviti i nekoliko zanimljivih obroka, ugoditi svakom članu porodice. Salata ne može da dosadi, svaki dan je drugačija. Sve boje su na trpezi, njeno visočanstvo paprika, moja omiljena povrćka, slaže se sa svim povrćem. Pečem je, pohujem, punim mesom ili povrćem ili pirinčem. Nedelju dana čovek samo nju da sprema na različite načine, ne bi mu dosadilo, na stranu što je ona samo jedan od mnoštva jestivih plodova koji se nude.
Sve je nekako na strani majke, žene i domaćice. Na strani zdravlja. Prosto, nekad pomislim da svim onim fabrikama za proizvodnju nazovi-hrane, leti i u jesen prodaja opadne, i da su ljuti na šarenilo pijačnih tezgi. I kad me uhvati neka malodušnost, pa baš tog dana ne bih ništa spremila za ručak, u inat svim vrstama brze hrane, uzmem i napravim čorbicu ili potaž. Njima u inat, a u zdravlje svih nas. Povrće, hvala ti! Leto, požuri malo!
“ uvek postoji mogućnost da se sendvičuje i da se poručuju gotova jela iz obližnjih restorana, hipermarketa i keteringa… Ali koja majka (ili je bolje pitanje kakva majka) smatra tako nešto za trajno i nadasve za zdravo rešenje? “
U dobrim restoranima moze da se jede i te kako i zdravo i ukusno, samo kosta. A ovo „kakva majka“ – recimo neka majka jako uspesna u svom poslu, da to moze da priusti. Verovali ili ne, ima i „takvih“ majki, sram ih bilo 😀