Denmilerovi su želeli da se vrate jedni drugima i svojoj deci, Odri i Džejku, i provedu 2013. godinu bez kupovina.
Skot i Gebi Den Denmiler nisu kupovali odeću, tehničke uređaje, igračke, knjige i stvari za kuću celu jednu godinu.
Denmilerovi su želeli da se vrate jedni drugima i svojoj deci, Odri i Džejku od 5 i 7 godina, i provedu 2013. godinu bez kupovina.
Osim za hranu i higijenu, novac su trošili na iskustva i putovanja.
Na konzumeristički “post” odlučili su se kada su shvatili da im je život postao usviše komplikovan i zatrpan stvarima. Kao i većina, postali su skloni da odnose sa drugima žrtvuju zarad materijalnih stvari, iako ih one manje usrećuju.
“Shvatili smo da smo se uhvatili u točak za hrčke i trčimo bez cilja,” kaže Skot. “Toliko smo zaglibili u kupovanje da smo morali da zastanemo i zapitamo se šta na tak način činimo sa našim životima?” dodaje Gebi.
U početku njihova deca ništa nisu znala o ovoj odluci – želeli su da vide da li će primetiti?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Zoran Milivojević: Ako je izbor partnera pogrešan, sve što sledi je takođe pogrešno
Autor: Zoran Milivojević Sudeći po narastajućem ljubavnom haosu unutar zapadne civilizacije, u nečemu ozbiljno grešimo. Jedna mogućnost je da naš dominantni model biranja partnera nije dobar. Zato ćemo sagledati i preispitati...
Kako da deca ne budu žrtve razvoda svojih roditelja?
Čak i kad roditelji pred detetom glume skladan odnos, ono već oko četvrte godine može da zaključi da nešto nije u redu između mame i tate Kaže se "Bolje dobar...
Jedina šansa da osmislimo besmisao života je da volimo
"Reče mi koleginica pre neki dan da ne može svog labradora dugo da drži kažnjenim... Jednostavno ne može da izdrži taj pogled... kada zna da je svaki dan u njegovom...
Nasmešena depresija
Autor: Zoran Milivojević Kada se spomene reč depresija ona većinu ljudi asocira na nekoga ko je veoma tužan, ko doživljava osećanja besmisla i očaja, ko je izgubio životnu energiju i volju...
Mi u kuci zivimo vec godinama, zapravo oduvek… Krpim i popravljam staro, nosim second hand odecu, opremam i sebe i decu na buvljaku tu mislim na kofere, tasne, sto su spomenuli, opremu za stan… sretni smo ako imamo da kupimo pred skolu deci novu obucu, samo jos iz kontejnera sto ne vadim da jedemo… Nisam primetila da nas je to zblizilo… pre ce biti da cini da osecamo gorki ukus u ustima jer zivimo ispod svakog nivoa…