Piše: Tarja Mitrović, Moja Finska
Čitam danas neke vesti na internetu i ono što mi je odmah privuklo pažnju je vest o štrajku upozorenja u mnogim osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Na žalost, ta vest je nešto već viđeno, a kako stvari stoje, i nešto što će se u ovoj zemlji viđati još dugo, dugo.
Pročitajte i: Obrazovanje se uništava jer sistemu trebaju poslušni radnici koji ne postavljaju pitanja
Kao razlog ovog štrajka upozorenja, navodi se sledeće: „Članovi četiri reprezentativna sindikata obrazovanja organizovali su štrajk upozorenja jer prosvetni radnici još nisu dobili jednokratnu pomoć od države u visini do jedne prosečne plate koja im je obećana u sporazumu iz aprila. Sindikati traže i donošenje zakona o platama zaposlenih u javnim službama, kojim bi bio poboljšan materijalni položaj zaposlenih u obrazovanju. “
„Gubitnici smo svi mi, društvo uopšte. Kao društvo smo izgleda duboku u čabru, u „veselim“ devedesetim ponovo.“
Kratko i jasno…ali, ono što je za mene poražavajuće, a u vezi sa ovom vešću je činjenica kako na nju gledaju i kako je doživljavaju građani ove zemlje. Čitajući komentare ispod vesti o ovom štrajku upozorenja prosvetnih radnika, skoro da nisam videla komentar koji brani stav prosvetnih radnika, naprotiv. Građani su obično u komentarisanju ove vrste: „Od kad znam za sebe prosvetari samo štrajkuju, a uzimaju tolike novce od privatnih časova, kolega reklamira kolegu u školi…“ ili „Ako svi mogu da čekaju, mogu i oni. Neka se pozabave malo svojim radom , jer su očigledno zaboravili šta im je posao.“ Još neki komentari su: „Koja pomoc,ljudi pa oni imaju 50000 din, platu,radno vreme 6 sati,raspuste,praznike,dajte nezaposlenima malo,ne razumem sta radi ova vlast!!!!“, „Sindikati i Vlada su se dogovorili i to ce biti ispostovano. Zasto prosvetari strajkuju? Koliko rade, i trude se oko nase dece, imaju plate i vise nego sto treba.“¸ „ Njima treba pomoć, a fond časova što nije ispunjen da ne pričam o deci kojoj ništa nije jasno jer nastavnici ,profesori i učitelji samo pretrče gradivo da se zove da je urađeno“ itd.
Pročitajte i: Pre 30 godina, đačke torbe su bile lakše, ali je znanje bilo veće
Komentari su u originalu, bez ispravki, preuzeti sa sledećih linkova: Link 1, Link 2
Kao što vidite, sve ovo pokazuje duboku jaz i nerazumevanje na relaciji roditelji – prosvetni radnici, ali očigledno i na relaciji država – prosvetni radnici. A ko je na gubitku? Deca, i ne samo ona. Gubitnici smo svi mi, društvo uopšte. Kao društvo smo izgleda duboku u čabru, u „veselim“ devedesetim ponovo. Devedesetih nas je zaglupljivao turbo folk, danas razne ružičaste televizije klonirane u 5171273 ružičastih klonova, razne kreature bez mozga, bez opšte kulture, dobrog ukusa, bez znanja više od, preko im potrebnog „hej brate“ vokativa, koje ne silaze sa naslovnih strana i sa TV ekrana. Razlika je samo u tome što nam sada nepostojanje sankcija dozvoljava da nam mladi odlaze u mnogo većem broju.
Lepo je sto postoje ovakvi ljudi koji pisu ovako pametne tekstove ali izgleda da su celnici Srbiji gluvi i slepi za bilo kakve promene na bolje. Zato se potpuno slazem sa autorkom teksta da ovde izgleda stvarno postoji sistematska zelja za zatupljivanjem ovog naroda.Odavno mislim i pricam da sve dublje tonemo jos od devedesetih.