Priča o obrazovanju, priča o dostojanstvu

Žalosno, zaista žalosno, ali još žalosnije od svega toga je to što svi nabrojani „vokativi“ žive i uživaju, dok im država daje blagoslov, priželjkujući da nas i ubuduće nagrađuje sa što više rijalitija, golotinje, vucaranja nebitnih likova i likuša po naslovnim stranama, naslova u novinama sa pikanterijama iz „toliko bitne“ svakodnevnice tih istih spodoba, dok mi ne razumemo da nas sve to duboko vodi u individualno i kolektivno rušenje svakog dostojanstva. Neće se polupismeni direktori televizija odreći svojih kreatura čije modele ponašanja plasiraju našoj omladini, sve dok mi sami ne okrenemo leđa svemu tome. Ako hoćemo, možemo! Ne razumem zašto je toliko teško reći NE prostakluku, nekulturi, zašto je teško odupreti se zaglupljivanju, zašto nas decenijama  zaglupljuju iste face, isti političari, iste bezlične ljigave mase i na kraju, zašto dozvoljavamo da nas tako zaglupljene lakše obrlate? Neće niko skinuti zle čini sa nas, do nas samih! Dostojanstvo je danas zaista nešto što nam pokušavaju uzeti, kad su nam već sve uzeli, ali to ne smemo dozvoliti, jer ako nam i to uzmu, mi ćemo postati samo travka koja se leluja kako vetar zanjiše.

Pročitajte i: Savremeno školovanje podanika

Ne kažu uzalud da je čoveka najlakše uništiti ako mu se oduzme dostojanstvo.

S tim u vezi, potpuno opravdavam ovaj štrajk upozorenja od strane prosvetnih radnika, koji samo traže ono što im je obećano, jer ako neko svojim primerom treba da pokaže da svako ima pravo na poštovanje i etički odnos, onda su to prosvetni radnici, koji će svojom vaspitno – obrazovnom ulogom i ličnim primerom preneti tu bitnu lekciju budućim naraštajima.

Mnogo sam pisala o obrazovnom sistemu u Finskoj, i on zaista i jeste jedan od najboljih u Evropi i među najboljima na svetu, ali ne samo zato jer su bogatije društvo.

U Finskoj je mnogo teže postati prosvetni radnik i mnogo lakše nositi to zvanje, a sve ih razloga velikog ugleda i poštovanja u društvu. Zašto ga u Srbiji nemaju i ko je za to kriv?

“Kada vidimo šta je na naslovnim stranama, šta se prikazuje na televiziji, kakve teme se provlače medijima, jasno je da  u Srbiji značaj obrazovanja nije prepoznat u društvu kao celini.”

Krivi su mnogi! Država Srbija izdvaja zaista malo novca za obrazovanje, a očito je da ova zemlja obrazovanje još uvek tretira kao trošak, a ne kao investiciju za stvaranje društva zasnovanog na znanju i permanentnom učenju. Obrazovanje  je izuzetno strateški važno za ekonomski i društveni razvoj  i zato bi, kao takvo, moralo da bude efikasno, ranopravno, efektivno i dostupno svima. Dok god u Srbiji ima škola koje još uvek imaju wc čučavac, dok neke imaju bazen u školi, o ravnopravnosti možemo samo da sanjamo. U Finskoj svaka škola ima iste uslove, bila ona u selu ili u gradu. Efikasnost je takođe pod znakom pitanja kada mnogo, mnogo škola, od nastavnih sredstava ima samo krede, koje jedva pišu po dotrajalim tablama. Efektivnost je nešto što je u odeljenjima sa 30 i više učenika, misaona imenica. Kada su se prosvetni radnici s pravom bunili i zahtevali manje učenika u  odeljenjima, država je izjavila da nema para. U Finskoj je lako raditi sa oko 15 učenika, grupe su manje i lako se svima može posvetiti pažnja. Uz to, programi nisu preobimni i opterećeni nepotrebnim definicijama. U Srbiji su programi preobimni, udžbenici često neupotrebljivi koliko su loši (neki još sada imaju greške koje se ponavljaju i u devetom izdanju), a nastavnici zagušeni viškom papirologije, preobimnim programom sa  časovima koji su tek za obrade lekcija, bez dovoljno časova sistematizacije i utvrđivanja. pa iz tog razloga prinuđeni da lete s lekcije na lekciju. Imam utisak da se najbitnijim pitanjima u obrazovanju i školama uopšte, bave ljudi koji u školi nisu.

Pročitajte i: Obrazovanje “za profit” proizvodi generacije korisnih mašina

Takođe, kada vidimo šta je na naslovnim stranama, šta se prikazuje na televiziji, kakve teme se provlače medijima, jasno je da  u Srbiji značaj obrazovanja nije prepoznat u društvu kao celini. O obrazovanju se najčešće piše samo kada se spominju štrajkovi prosvetnih radnika ili kada se spominje neko nasilje u školama, korupcije itd. Ne pamtim da sam videla neke pametne tekstove o značaju obrazovanja, ali je zato tekstova o likovima bez ikakvog morala puna kapa. Država Srbija nikako da shvati da je viši stepen obrazovanja stanovništva usko povezan i sa manjim troškovima koje država ima za druge sektore (zdravstvo, socijalna zaštita, sudstvo itd), manje bolesti, socijalnih potreba, kriminala.

Estonija je “razbila” na PISA testovima, a to možemo i mi

Društvo za srpski jezik predlaže uvođenje srpskog na sve fakultete

Finska ukida školske predmete i prelazi na interdisciplinarno učenje

Nošenje sa rizicima mora da postane sastavni deo školskog programa

Deca u školu donose svoje roditelje u mini izdanju – bilo to dobro ili loše

Međutim, domaći i školski rad, odmori, kontrolni zadaci i ostale stvari vezane za nastavu su samo jedan deo ozbiljne socijalizacije i procesa odrastanja kroz koje dete prolazi zajedno sa svojim...

Kad nastavnik pokuša da s decom razgovara o seksualnom vaspitanju, upadne u zamku

Prema najnovijim podacima, svako peto dete do 18. godine je zlostavljano. Registar pedofila, predviđen Marijinim zakonom, nije uspostavljen, a institucije reaguju tek pošto se nasilje dogodi. Kako naučiti dete da...

Krizni štab doneo odluku o povratku đaka u škole po modelu od septembra

Krizni štab je ozvaničio odluku da se od ponedeljka, 19. aprila, škole vraćaju na model rada kakav je bio na početku aktuelne 2020/21. To znači da će srednjoškolci jednu nedelju...

Pedagog Snežana Golić: Kako pomoći detetu oko profesionalne orijentacije

Ovih dana aktuelna je profesionalna orijentacija. Pedagog Snežana Golić podelila je sa nama svoje savete roditeljima maturanata: Informator nije biblija Nemojte sa...