Prosvetni radnici u Srbiji jesu izgubili ugled u društvu, ali u velikoj meri zaslugom države, koja je svojim (ne)delovanjem prema oblasti obrazovanja, svojim korupcijskim delovanjima dovela društvo do propasti, moralne, duhovne i matrijalne i učinila da većina mladih na žalost ne vidi zašto je dobro biti obrazovan, kada neobrazovaniji i sa manje morala dobijaju više medijskog prostora, više pažnje i nemaju problem sa materijalnom egzistencijom. Verujem da bi država Srbija, samo od oporezivanja šunda, u kome smo do guše, mogla da bude pravi dobrotvor da se srede i opreme škole, da se napravi nacionalni program da se i siromašnoj i deci iz marginalizovanih etničkih grupa obezbedi školovanje, jer je javna tajna da je nastavljanje školovanja ( iz osnovnog u srednje ili iz srednjeg u visoko obrazovanje) veoma određeno socio-ekonomskim faktorima, zbog čega mnoga deca i danas u XXI veku nemaju mogućnosti za adekvatno obrazovanje.
Pročitajte i: Zar smisao škole nije da ,,poskupi” čoveka?
Volela bih da svi ljudi shvate koliko je bitna i uloga prosvetnih radnika za celokupno društvo, kao naravno i svih drugih profesija, i koliko je bitno ne govoriti jezikom mržnje o ljudima koji su vaspitavali, vaspitavaju i koji će vaspitavati našu decu, koji su obrazovali, obrazuju i koji će obrazovati one koji će biti novi kreatori neke druge budućnosti. Ružno je, a i povlači bezbroj negativnih posledica, kada roditelji javno pred decom omalovažavaju prosvetne radnike, struku uopšte, rušeći im dostojanstvo koje su još jedino uspeli da sačuvaju.
„Većina mladih na žalost ne vidi zašto je dobro biti obrazovan, kada neobrazovaniji i sa manje morala dobijaju više medijskog prostora, više pažnje i nemaju problem sa materijalnom egzistencijom.“
…i zato, ovo nije samo priča o plati, kako mnogi zli jezici žele da predstave, ovo je priča o dostojanstvu, o borbi za dostojanstvo struke koja zaista ima stratešku važnost u stvaranju višeg i kvalitetnijeg obrazovanja u društvu, a koje bitno utiče na produktivnost, inovativnost, demokratičnost i društvenu sjedinjenost. Kada bi država Srbija jednom stala u odbranu obrazovanja i stavila isto na pijedestal prioriteta, rešena da napravi fundamentalne promene u sistemu obrazovanja, dobila bi društvo koje ume i može da koristi i komercijalizuje znanja, a ne izgubljeno i nezaposleno društvo, lišeno moralnosti kroz sadržaje koje nam nude kao model ponašanja, ne shvatajuči da nam upravo moralnost i obrazovanje daju onu lepotu i dostojanstvo našem životu.
Podrška borbi prosvetnih radnika za dostojanstvo struke je podrška boljoj budućnosti svih nas…
Pročitajte i: Šta čini dobrog nastavnika… i zašto Srbiji neće biti bolje dok njih ne bude više
Lepo je sto postoje ovakvi ljudi koji pisu ovako pametne tekstove ali izgleda da su celnici Srbiji gluvi i slepi za bilo kakve promene na bolje. Zato se potpuno slazem sa autorkom teksta da ovde izgleda stvarno postoji sistematska zelja za zatupljivanjem ovog naroda.Odavno mislim i pricam da sve dublje tonemo jos od devedesetih.