– Zašto plačeš mama? – Zato što sam se rastužila. – Možda se nisi rastužila nego samo nisi znala da si išla kod Deda Mraza?
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto
Jutros smo, u potrazi za jedinim ključem od kola, u dubini fioke naišli na čuveni sliku „plakanje u krilu Deda Mraza“. Takve slike, iz detinjstva, ima većina nas a i naše dece.
Brzinski sam spustila fotografiju na komodu i nastavila da kopam po fiokama u nadi da će se ključ uskoro pojaviti kako bih što pre stigla kod doktora i primila injekciju za bolno rame, sa kojim sam se probudila tog jutra, dan pred put koji sam mesecima planirala.
– Što ja plačem kod Deda Mraza? Jel nisam dobio poklon te godine?, upitao je začuđeno posmatrajući fotografiju.
– Dobio si ali nakon što su te fotografisali. U tom momentu još uvek nisi znao da te čeka poklon.
– Ali znao sam da sam kod Deda Mraza? Baš sam ćaknut!
– Znao si da si kod Deda Mraza ali nisi znao ko je on.
Analiza fotografije bi potrajala sigurno još sat vremena, kao i svaka druga „životna analiza“ sa njim, ali sam na prvi zvuk ključa koji je zvecnuo u dubini fioke, pojurila ka vratima i ostavila dete sa fotografijom u rucia iza leđa.
Tri sata nakon te scene i dva užasno dugačka sata provedena u čekaonici bolnice među ljudima koji su se opraštali od onih koje vole, uletela sam u stan sa suzama u očima misleći da su deca već otišla kod babe i dede i da mogu na miru da se isplačem, bez bojazni da ću ih uznermiti.
Ipak, na vratima me je sačekao on. U ruci mu preduboke zimske cipele koje još uvek ne ume sam da obuče a u jednoj od cipela savijena fotografija uplakanog dečaka u krilu Deda Mraza.
– Zašto plačeš mama?
– Zato što sam se rastužila.
– Možda se nisi rastužila nego samo nisi znala da si išla kod Deda Mraza?
– Kakvog Deda Mraza? – promrmljala sam sebi u bradu dok sam teškom mukom svlačila zimski kaput sa bolnog ramena.
– Pa možda i ti kao i ja plačeš bez razloga. Možda ima razloga ali jednog dana ćeš kao i ja shvatiti da si ustvari bila kod Deda Mraza i da si plakala bezveze jer te je sve vreme čekao paketić a ti to nisi znala.
Ako mi ne veruješ, pogledaj ovu moju sliku.
Ipak ti to kažem ja, ja sam plakao u krilu Deda Mraza.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Nećemo ružu, hoćemo ginekologa!
Gorući problem pred kojim niko nema pravo da žmuri i ćuti su uslovi rađanja u Srbiji kao i nedostatak ginekologa. Od svih nadležnih ministarstava, Vlade Republike Srbije, svih upravnika porodilišta i...
Priče u prolazu: Šta je nama naša borba donela?
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto U jednom malom primorskom mestu na Jadranu postoji grafit na kome piše: „Neću žvaku, hoću kusur.“ Deluje istinito ali ipak je laž. Grafit su...
“Hajde idite pitajte nešto i tatu”, “Bili smo, on kaže da ti sve bolje znaš.”
Roditelji znaju da samo ako ustanu pre svoje dece imaju to malo vremena kada neće čuti reč mama ili tata ponovljenu (brojala sam) između 18 i 42 puta. Pijete kafu,...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Tamara Perović – Tamama
O meni Moje ime je Tamara i ono što uvek prvo kažem o sebi, jeste da sam mama petoro dece. Jer odgajanje njih zaista i jeste najteži ali i najlepši...
Nema komentara.