Oko 18 sati dr Jovančević primio je svog poslednjeg malog pacijenta u tom danu. U ordinaciji je od jutra, prvo u onoj koja ima ugovor s HZZO-om, a potom u svojoj privatnoj pedijatrijskoj ordinaciji. Iako je zbog toga na glasu kao omiljeni pedijatar slavnih i uticajnih, Jovančević na to odmahuje rukom.
Ima titulu primarijusa i izvanrednog profesora, bavi se naučnim istraživanjima i napisao je niz publikacija o zdravlju najmlađih. Jovančević je svoju karijeru započeo 80-ih godina prošlog veka u maloj ordinaciji u Domu zdravlja Trešnjevka, a u njoj će, po svemu sudeći, i dočekati penziju za koju godinu.
Gde grešimo?
Velik generator posla su predškolske ustanove. Kada krenu s godinu dana u vrtić, deca su u proseku tri puta mesečno bolesna u sezoni respiratornih infekcija. Jovančević smatra kako bi trebalo da kopiramo koncept iz nordijskih zemalja, u kojima, kaže, beleže 70 posto manje infekcija disajnih putova nego u drugim krajevima sveta. Deca bi tako trebalo da borave na otvorenom onoliko koliko borave unutra.
‘U zatvorenom treba samo jesti, spavati i ići u toalet. Mi smo svi zimi navikli da budemo u pregrejanom prostoru, a deca bi trebalo da spavaju u negrejanom prostoru. Meni su najzdravija deca iz prigradskih naselja, u kojima često imaju dozidanu spavaću sobu koja se ne greje’, otkriva Jovančević. Trebalo bi, smatra, uložiti i dodatne napore kako bi se uveo novi standard u vrtićima kada je reč o prostornim i kadrovskim normativima.
Pojava novih bolesti kod dece
Ali nije reč samo o jednoj sezoni i o virusnim bolestima. Jovančević, koji se bavi ovim nekoliko decenija, upozorava da su razlike u zdravlju i životu dece pre i sada – nemerljive. Pojavljuju se bolesti i stanja s kojima se nekad retko koji pedijatar susretao.
‘Imamo mnogo više debljine, duševnih poremećaja, autizma, ADHD-a, više alergijskih bolesti, astme, alergija probavnog sistema, neurodermitisa, autoimunih bolesti…’, otkriva Jovančević za tportal.
Ima i odgovor na pitanje zašto su nam deca sve bolesnija i zašto se pojavljuju bolesti koje su se nekad smatrale retkima. No on nije jednostavan; koren problema, kaže, leži čak i u periodu pre nego što smo začeti.
‘Pokušavamo da shvatimo šta se to promenilo u našim životima u odnosu na to kako je bilo pre i koliko to ima uticaja na naše zdravlje. Ima tu desetak stvari, a ja ću izdvojiti najbitnije’, kaže Jovančević i pritom kao prvi i osnovni razlog navodi dojenje.
‘Prestanak dojenja najveći je eksperiment u istoriji čovečanstva’
Iako dojenje poslednjih godina doživljava povratak na velika vrata, otkrivanje veštačkog mleka za bebe, tzv. formule, ipak je dovelo do znatnog pada broja dojene dece. Jovančević ne skriva ogorčenost zbog toga, a prestanak dojenja naziva ‘najvećim eksperimentom u istoriji čovečanstva’.
‘Tamo negde 60-ih godina izmislili su formulu i rekli: ‘Evo, mame, zamensko mleko koje je jednako dobro kao i vaše mleko, pa ne morate biti rob svog deteta, uvek ga može neko nahraniti.’ To je bahata i gruba intervencija u nešto što je svemirski složeno’, smatra.
Što se tiče dojenja, danas se, ističe, ide u drugu krajnost te se smatra da je majka koja ne doji – loša majka. ‘Dođe mi majka sva izbezumljena jer ima problema s dojenjem. Meri koliko dete dobija na težini, izdaja se, već je izbezumljena. Kažem joj da postoji nešto što je za njeno dete puno bitnije od mleka. ‘A šta?’ pita. ‘To ste vi. Detetu treba majka, a ne izbezumljeno stvorenje koje nateže dojke i koje je emocionalno blokirano i ne može spontano i opušteno komunicirati s detetom. Vama je savest mirna jer ste uradili sve što možete’, kažem joj.’
Uz to, naglašava kako je savremeni način života doprineo sve lošijem zdravlju dece. Pre smo se svi više kretali, a energetski nabijene namirnice nisu bile toliko dostupne.
‘Treće je globalizacija. Danas je velik promet roba i dostupno nam je sve i svašta. Od najranijeg uzrasta dolazimo u dodir s puno više hemijskih proizvoda nego što smo nekada. Danas imate sto i jednu kremicu, pa hemikaliju u odeći i obući, a pogotovo u hrani’, nabraja i upozorava da sve to utiče na dva sistema koja su u dečjoj dobi najosjetljivija – mozak i imunološki sistem.
‘Pa vi skuvajte detetu ćušpajz od praziluka s 156 puta višom koncentracijom pesticida od dozvoljene pa će vam vakcina biti kriva?!’
‘Rano emocionalno zdravlje temelj je našeg zdravlja u odraslom uzrastu’
U priču uvlači mentalno zdravlje te emocionalni odnos roditelja i dece, a on je danas u velikom iskušenju. Roditelji su, kaže, preopterećeni i rade od jutra do mraka jer se u ‘ovom sistemu od mladog čoveka izvlači sve što se može, velika je konkurentnost. Sve to dovodi do toga da se deca sve ranije odvajaju od roditelja. Tu su jaslice za decu od svega šest mjeseci, sve češće angažuju se dadilje, a majke se vraćaju na posao mnogo ranije’.
‘Rani emocionalni odnos je bitan. Za uredan, optimalan emocionalni razvoj dete treba primarnog staratelja, što je najčešće majka. ‘Meni mama zatreba, ali mame nema, tu je neki drugi lik. Taj primarni staratelj garancija je moje sigurnosti, mog opstanka, jer ja sam ne mogu opstati. Ako mi nema moje sigurnosti, meni nije dobro.’ Roditelji danas nemaju vremena i energije da se bave decom, pogledaju ih u dušu i pretoče softver svoje duše u njih te sve ostaje na tehnikalijama. Ko će presvući, okupati, odvesti, dovesti…’, kritikuje doktor.
Iako se na prvi pogled može činiti da emocionalni razvoj deteta nema velike veze s bolestima koje imamo kao odrasli, Jovančević nas razuverava.
‘Rano emocionalno zdravlje temelj je našeg zdravlja u odrasloj dobi, ne samo duševnog, nego i telesnog. Ako imate žestoke stresne situacije u prvoj godini života, tri do četiri puta raste šansa da ćete oboljeti od srčanog udara, pet, šest puta raste šansa da ćete oboljeti od depresije, da ćete otići u alkoholizam, porodično nasilje’, otkriva.
Izvor: Tportal
