Profesor Stojan Radenović, jedini Srbin na listi najuticajnijih umova sveta. Veća mi je radost da naučim jedno dete nego sva priznanja i novac
Dok šeta vračarskim ulicama, profesor dr Stojan Radenović rešava matematičke probleme. Pre dve godine otišao je u penziju sa mesta profesora matematike na beogradskom Mašinskom fakultetu, ali i dalje svakog dana, i po osam ili deset sati, radi matematiku. Zahvaljujući svojim rezultatima, radovima objavljenim u prestižnim časopisima i tome što ga citiraju kolege iz celog sveta, ime profesora Radenovića našlo se na listi “Najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015. godini”.
Kako da dete zavoli matematiku?
Ovu publikaciju svake godine, na osnovu broja radova u uglednim časopisima i broja citata, objavljuje kompanija “Tomson-Rojters”, koja je zadužena i za formiranje takozvane SCI liste naučnih časopisa, tj. koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta. U grupi najuticajnijih umova našlo se 3.000 istraživača iz ukupno 30 oblasti – u svakoj po stotinu. Profesor Radenović je oko 70. mesta među 100 matematičara i jedini među 3.000 ljudi iz svih oblasti pored čijeg imena stoji Srbija.
Skroman, dočekuje nas u suterenu zgrade, u prostoriji u kojoj od jutra do mraka rešava matematičke probleme. Pokušava da nas ubedi da to nije nikakav veliki uspeh i komentariše kako ima mnogo sjajnih mladih matematičara. Odmah napominje da na spisku 3.000 najuglednijih istraživača postoji još jedan Srbin i isto matematičar – profesor Stevo Stević, ali je on rangiran kao predstavnik Univerziteta kralja Abdulazisa u Saudijskoj Arabiji. Za svog kolegu Stevića tvrdi da je u poslednjih osam godina jedan od najčuvenijih i najcitiranijih matematičara na planeti.
– U penziji sam, ali i dalje se bavim matematikom svakog dana. Ona me činim boljim čovekom – započinje Radenović svoju priču. – Trudim se da se popravim. A od matematike tražim odgovor zašto je čovečanstvo ovakvo kakvo je. Matematička pravilnost pokazuje, nažalost, da nema opstanka čovečanstva bez stalnih konflikata. Konflikt je jedan od osnovnih postulata opstanka. Nažalost, većina tih konflikata kroz istoriju je bila krvava, ali tako mora da bude. Ne može čovečanstvo da se popravi, jer bi onda propalo. Samo manjina pojedinaca može da bude bolja.
Svetomir Bojanin: Matematika, izgubljena šansa za radovanje
Ali konflikt je i kada čovek pokušava da prevaziđe samog sebe, napominje naš sagovornik. Kaže, kada rešava matematički zadatak, u konfliktu je sa samim sobom. Muči se. A kada Novak Đoković igra sa Federerom, on ima tri konflikta – da pobedi sebe, njega i publiku koja mu nije naklonjena.
| TAKMIČENjA TROŠE DECU – ĐACI Matematičke gimnazije su sjajna deca, dobra i pametna, ali ih toliko vežbanje i takmičenja promene. Zadaci koje rade su preteški, mnoge ne bi rešili ozbiljni, zreli matematičari – smatra profesor Radenović. – Ali oni rade isključivo po šablonu. Previše se troše na njih i to im oduzima svežinu. Mladi matematičari sa medaljama imaju slabije rezultate u nauci, jer ih kljukaju šablonima. To što rade je lepo i teško, ali im se mozak umori. Nemaju entuzijazma za istraživanja. |
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Intervju, Bojana Vojnović: Pustite dete da pogreši i da preuzme odgovornost za svoj život!
Bojana Vojnović je predstavnica generacije mladih koji znaju šta sadašnje vreme zahteva u profesionalnom smislu - da se stalno menjaš, učiš, razvijaš, da...
Pristup tehnologiji u školama nije nikakav čarobni napitak od koga će deca bolje učiti
Tokom proteklih deset godina munjevite ekspanzije tehnologije u školama, nastavnici i uprave škola dovoljno često su svedoci površne upotrebe tehnologije da znaju da pristup tehnologiji sam po sebi nije nikakav...
Uvodi se nacionalna čitanka “u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta”
Među 60 zakona koliko ih je usvojeno na prvom i poslednjem jesenjem zasedanju Skupštine Srbije 26. oktobra usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim se...
“Kako je na nebu, učiteljice? Borim se, ali neću izdržati”: Svetlana je učiteljica koja radi sa decom obolelom od raka,
"Kako je na nebu učiteljice? Ja se borim, ali mislim da neću izdržati". Ovo je jedino pitanje na koje učiteljica Svetlana Ateljević (57) iz Beograda nije imala odgovor, a ono...
Nedavno je sada popularni prof. dr Stojan Radenović izjavio da “mladima ne treba da predaju babe i dede”. Profa je sasvim upravu, ali interese nekih struktura su protiv toga. Čovek može da radi dok može, dok mu psuho-fizička i mentalna snaga to dozvoljavaju. Sama jedinka treba da bude svesna da može da radi, pogotovu da se bavi prosvetom i naukom dok je mlad bez preterane demencije. Kod nas još na univerzitetima predaju profesori sa ozbiljno narušenim zdravlje, oni ne mogu da dođu do učionice, a kamo li da održe visoku naučnu tenziju. U privredi takođe rade odavna zaslužni ljudi da odu u penziju. RTB Bor vodi (ne)čovek sa 68 godina, od rada toliko utrošen da ne zna niti šta je rekao ni kome je rekao. Izmišlja rad sa profitom (a zaboravio na gubitke do juče) obara rekorde, a zaboravio, ostvarene rekorde svoje firme. Za njega svaki dan se postižu neverovatni rekordi. U svemu tome ima veliku podršku premijera i vlade. Pre neki dan u Narodnoj skupštini premijer se ozbiljno naljutio narodnog poslaniku dr Branislavu Mihajloviću, koji je potsetio da je čelnik RTB Bor trošio novac na neracionalne investicije i promašio u sveri investiranja u izgradnji nove topionice i nabavke nefunkcionalne rudarske opreme, a nije pomenuo izmišljenog profita iz tekuće proizvodnje, ha, haaaa. Čelnik RTB Bor ne zaboravlja intrige, hvalospeve i prekomerne laži i manipulacije s ljudima, poltronima i klimoglavcima. Takvi zaboravni ne mogu da izvuku i onako “rastuću” privredu Srbije.
Ukoliko odete na sajt gde se nalaze spiskovi “Highly Cited Researchers” na kome je Radenovic vidi se da pored imena pomenutog Steve Stevica takodje stoji i “Serbian Acad Sci, Serbia”, tako da Radenovic nije jedini pored cijeg imena stoji “Serbija”, sto je velika greska clanka. List Politika je vec nekoliko puta pisao o Stevi Stevicu i naucna zajednica u Srbiji zna da je on najuticajniji naucnik u Srbiji i najuticajniji matematicar na svetu. Malo je cudno da se pise o Radenovicu koji je na zacelju ove liste kad imamo nekog ko je prvi na njoj.
Naravno da je pomenuti nas naucnik-istyrazivac jedan od najuticajnijih ne samo u Srbiji nego i u svetu. Ali u 2015 godini ja sam bio jedini iz Srbije sa afiliacijom BU (sto Tomson Reuters jedino racuna) i zbog toga je BU za rangiranje na Sangajskoj listi dobio 100 poena. To je i odlucilo ulazenju medju 300 univerziteta (prvi put). Pomenuti kolega nije imao afiliaciju BU sto je steta. Verovatno kada bi i ostali nasi istaknuti matematicari po belom svetu bar na nekim radovima stavljali afiliaciju BU nas univerzitet bi bio jos bolje plasiran. To je i razlog sto su mediji vise pisali o meni nego o ostalima. Jer stvarno ja sam 2015 godine jedini postigao taj uspeh. Mogu da napomenem da sam mozda jedan od retkih istrazivaca iz Srbije koji je publikovao u preko 100 inostranih casopisa, sa vise od 120 stranih koautora i preko 60 domacih. A jos sam na kraju sedme decenije zivota. Nije nikakvo hvaljenje nego samo objasnjenje raznim komentatorima koji imam utisak bez razloga zele da omalovaze moj rad-uspeh.