Ponekad roditelji koji su umorni, pod stresom, ljuti ili zabrinuti zbog nečega besno reaguju na određeno ponašanje deteta koje bi im u drugoj situaciji možda bilo i simpatično.
Iskoristite svaku priliku da budete onakva osoba kakvom želite da postane vaše dete.
Raspoloženje roditelja je bitan faktor koji određuje ne samo ponašanje deteta, već i reakciju roditelja na ponašanje deteta.
Ponekad roditelji koji su umorni, pod stresom, ljuti ili zabrinuti zbog nečega besno reaguju na određeno ponašanje deteta koje bi im u drugoj situaciji možda bilo i simpatično.
1. Kada je raspoloženje roditelja nepredvidivo, deca osećaju nesigurnost i teskobu.
2. Kada roditelji jednog dana ne obraćaju pažnju na ponašanje deteta, a sledećeg dana se naljute zbog istog ponašanja, dete se oseća zbunjeno.
3. Kada se roditelji naljute na dete, jer su zabrinuti zbog nečeg drugog, dete je ogorčeno, jer su roditelji prema njemu postupili nepravedno.
4. Kada su roditelji često ljuti ili loše raspoloženi, dete se oseća ugroženo i uplašeno.
5. Kada vide neraspoloženje roditelja, deca to povezuju sa sobom i mogu imati osećanje krivice.
Važno za roditelje je da vode brigu o sebi i da svoje probleme rešavaju na konstruktivan način, koji neće povrediti njihovu decu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Ako slusate prof Muilivojevica nista prostije: ako ste nervozni i frustrirani samo udarite dete! zalosno je da tako misli i dobar deo odraslih!!
Nisam neki fan Milivojevića, ali on to nikad nije rekao i mnogo često ga ljudi interpretiraju onako kako to njima odgovara.