Psihologija deteta: kako nervoza roditelja utiče na mališane

Dete najviše plaši ljutnja roditelja

Stres je normativni deo roditeljstva. Očekivano je da će se roditelji često osetiti frustriranim ili uplašenim odagajući dete, a nekada će ta osećanja izazvati ljutnju.

Roditelji se najčešće naljute kada misle da se dete namerno ponaša nevaljalo. Ako roditelji misle da dete može da kontroliše svoja osećanja i svoje ponašanje, ali to namerno ne čini, jer hoće da iznervira i naljuti roditelje, velika je verovatnoća da će takvo tumačenje ponašanja deteta izazvati ljutnju roditelja.

Dete plaši ljutnja roditelja, jer to nije reakcija koju očekuju.

Roditelji treba da znaju da mala deca drugačije misle i osećaju, da ne povezuju uzrok i posledicu na način na koji to čine odrasli, a da sve što se dešava oko njih povezuju sa sobom.

Mala deca nemaju empatiju, ne shvataju kako se roditelji osećaju. Oni ne znaju šta će roditelje naljutiti, ali pokušavaju to da shvate. I odrastanje je stresno. Deca se svakodnevno susreću sa frusracijama, jer se stvari ne odvijaju onako kako oni žele i očekuju.

Deca od roditelja treba da nauče kako da se nose sa frustracijama, kako da se ponašaju kada su ljuti.

Deca uče postepeno. Treba im vremena da u potpunosti shvate čemu ih roditelji nastoje naučiti. Ali, njihovo shvatanje je ključ za dostizanje dugoročnih ciljeva u vaspitanju. Roditelji nekada žele da promene ponašanje deteta govoreći mu da je loše, nevaspitano, nespretno, nezrelo ili nesposobno. Kada dete čuje takve kritike oseća se odbačenim.

Ako dete sebe doživljava kao loše, verovatno će i raditi stvari koje roditelji smatraju lošim.Ako dete sebe vidi kao nesposobno, mala je verovatnoća da će se truditi da nauči nove veštine.

Deca uče. U sticanju znanja i veština uzdaju se u roditelje. Potreban im je podsticaj od roditelja i podrška.