Psiholozi o Pravilniku protiv diskriminacije: Propisi ne rešavaju problem, deca sama moraju da grade odnose

Poplava propisa kojima se reguliše ponašanje dece usložnjava stvari. Događa se tako da problemi koji i nisu veliki izbiju u prvi plan, a opet neki drugi značajniji budu potisnuti.

Pravilnikom Ministarstva prosvete protiv diskriminacije među đacima predviđene i oštre kazne. Psiholozi kažu da propisi ne rešavaju problem i da deca moraju sama da grade odnose

Poplava propisa kojima se reguliše ponašanje dece usložnjava stvari. Događa se tako da problemi koji i nisu veliki izbiju u prvi plan, a opet neki drugi značajniji budu potisnuti. Treba razlikovati šta je diskiminacija, a šta zapravo nije.

- Advertisement -

Ovo kaže Branka Tišma, školski psiholog, povodom najnovijeg pravilnika o suzbijanju diskriminacije u školama, koji, između ostalog, predviđa da će roditelji na rođendan deteta morati da pozovu celo odeljenje, kako niko od dece ne bio diskriminisan.

Pravilnik zabranjuje i ruganje drugim đacima, njihovim roditeljima i zaposlenima u školi na osnovu nacionalnosti, omalovažavanje i oslovljavanje pogrdnim imenima pripadnika određenih grupa. Tu spadaju i ignorisanje i izbegavanje, ali i pričanje uvredljivih viceva i neumesnih šala, pevanje uvredljivih i pesama o pripadnicima neke grupe, slanje ponižavajućih poruka putem SMS ili društvenih mreža.

Branka Tišma ističe da je važno učiti decu da ona sama grade odnose između sebe, da se druže i poštuju jedni druge.

– Ne možete terati nekoga da se druži ako obe strane nisu izgradile međusobno drugarski i ljudski odnos. Uvek biramo one koji su nam bliski. Moramo da gradimo odnose sa decom, a ona sa svojim vršnjacima. Poplava normi ne pomaže – upozorava ona.

Sankcije za roditelje

Pravilnikom je regulisano i ponašanje roditelja, pa tako on ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da podstiče, pomaže, izaziva i da na bilo koji način doprinosi diskriminaciji i vređanju ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. U slučaju kada je roditelj diskriminiše, odgovornost se utvrđuje pred poverenikom ili u sudskom postupku. Direktor ima obavezu da preduzme mere i prema zaposlenom, roditelju i trećem licu, u slučaju diskriminacije, kao i da slučaj prijavi nadležnim organima.

A Ministarstvo prosvete predvidelo je i kazne.

– Vaspitno-disciplinska mera može biti: ukor direktora ili ukor nastavničkog veća, premeštaj učenika u drugu osnovnu školu ili isključenje učenika iz srednje škole – rečeno je “Novostima” u Ministarstvu. – Ove su krajnje mere koje se mogu doneti tek ako su preduzete sve potrebne aktivnosti u ustanovi i u saradnji sa drugim ustanovama i ako se proceni da je to u najboljem interesu učenika. Vaspitno-disciplinski postupak se može pokrenuti samo ukoliko je do povrede zabrane došlo u školi, međutim škola u svim drugim situacijama ima obavezu sprovođenja pojačanog vaspitnog rada uz obavezno uključivanje roditelja i po potrebi obaveštava druge institucije.

- Advertisement -

Milan Bajić, direktor OŠ “Josif Pančić”, ističe da u ovoj školi nema diskriminacije, a ako se i dogodi, to se rešava odmah, saniraju se posledice da se ponovo ne bi desilo.

– Takvi problemi se rešavaju kućnim vaspitanjem – smatra Bajić. – Mora se voditi računa o deci do 14 godina. Ne smemo im stavljati etiketu na čelo, nego im pružiti šansu da se socijalizuju. Deca su živa bića, svako ima pravo na grešku, pa i ona.

LJ. Begenišić

Izvor: Novosti

Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img

Najnovije

U kom uzrastu se inteligencija najviše razvija i kako da je podstičete kod dece ?

Inteligencija se razvija najviše u najranijim uzrastima, i raste sve do perioda adolescencije 16-18god, kada se njen dalji napredak usporava ili počinje da stagnira.

Individualni obrazovni plan (IOP): Šta je i šta znači za moje dete

Detalj koji često muči roditelje je “da li će to negde da piše” da njihovo dete radi po IOP-u...

Roditelji nekad i sad

Roditelji se do kraja života preispituju. Često imaju osećaj nesigurnosti. Dezorjentisani su mnoštvom saveta, kritikama, primerima neke bolje dece i nekih uspešnijih roditelja. Nekada misle da o svojoj deci ne znaju ništa, da sve rade pogrešno. 

Nemate vremena za druženje? Evo kako do veće socijalne povezanosti

Prema psihologu Robertu Waldingeru, zauzeti ljudi „često misle da će u nekoj neodređenoj budućnosti imati 'višak vremena', kada će moći da se povežu sa starim prijateljima“. Ali znamo da se to ne dešava često.

Rani znakovi autizma kod dece: Prepoznajte, ne plašite se, delujte

Vaša pažnja, strpljenje i posvećenost su ključni za detetov uspeh. Ako imate bilo kakve sumnje, ne oklevajte da potražite stručno mišljenje – čak i najmanji korak ka razumevanju i podršci vašem detetu može napraviti veliku razliku u njegovom životu.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img