Život je pun izazova, promena i neočekivanih situacija. Ponekad se suočavamo sa gubitkom, razočaranjem, bolom i strahom. Ponekad se vezujemo za svoje nade, snove i planove, koji se ne ostvare. Ponekad se držimo za svoje veze, koje su se pokazale kao toksične, štetne ili neiskrene.

To nije dobro za nas, nije zdravo za naš duh, naše srce i telo. Veliku ulogu u nastanku psihosomatskih bolesti imaju osobine ličnosti i neispunjena očekivanja.

Te bolesti imaju telesne simptome, ali su njihovi glavni uzroci psihički i emocionalni poremećaji. To znači da naše misli, osećanja i stavovi mogu uticati na naše telo i izazvati razne zdravstvene probleme.

Zašto odustajemo od novogodišnjih odluka

Neka od najčešćih psihosomatskih oboljenja su čir na želucu, migrena, astma, alergije, hipertenzija, dijabetes i srčane bolesti.

Zašto nastaju psihosomatske bolesti?

Postoje različiti elementi koji doprinose njihovom nastanku:

Genetska predispozicija – neki ljudi su skloniji da razviju psihosomatske bolesti zbog naslednih osobina ili slabijeg imunološkog sistema;

Faktori okoline – neki ljudi su izloženi stresnim, traumatičnim ili konfliktnim situacijama u porodici, školi, na poslu ili u društvu, koje mogu narušiti njihovu psihičku ravnotežu i dovesti do psihosomatskih bolesti;

Način života – neki ljudi imaju nezdrave navike, kao što su pušenje, alkohol, droge, prejedanje, nedostatak vežbe ili sna, koje mogu oslabiti njihovo telo i povećati rizik od psihosomatskih bolesti;

Određene osobine ličnosti, kao što su perfekcionizam, pesimizam, nisko samopoštovanje, anksioznost, depresija, neispunjena očekivanja, potiskivanje emocija ili nedostatak socijalne podrške, mogu otežati suočavanje sa stresom i problemima i dovesti do psihosomatskih bolesti.

Kako se leče psihosomatske bolesti? 

Lečenje psihosomatskih bolesti zahteva integrirani pristup, koji uključuje medicinsku terapiju, psihoterapiju i promenu životnog stila.

Medicinska terapija se bavi lečenjem telesnih simptoma i sprečavanjem komplikacija.

Psihoterapija se bavi otkrivanjem i rešavanjem psihičkih i emocionalnih uzroka bolesti, kao i jačanjem samopouzdanja, samokontrole i socijalnih veština. Promena životnog stila se bavi usvajanjem zdravih navika, kao što su uravnotežena ishrana, redovna vežba, dovoljno sna, opuštanje, hobiji i pozitivno razmišljanje.

Život u sadašnjosti, bez vezivanja na prošlost i eventualne lepe strvari koje su se tada dešavale. Doprinosi bržem ozdravljenju i duha i tela.

Psiholozi savetuju da ne treba da se grčevito držimo za svoje nade, strahove i propale veze, već da treba da ih otpustimo, da ih prebolimo. Da ih prihvatimo kao deo našeg života, ali ne kao našu sudbinu. Da ih iskoristimo kao podsticaj, a ne kao prepreku.

Nova godina je pravo vreme da to uradimo, da okrenemo list i da rešimo da budemo srećni i ispunjeni.

Nova godina je pravo vreme za novi početak i to nije fraza. Ako rešimo da se oslobodimo onoga što nas koči, da se otvorimo za ono što nas čeka, da se radujemo onome što nas ispunjava, počećemo da živimo, a ne da preživljavamo, ističu stručnjaci.

Izvor: Magazin.politika.rs