Zoran Milivojević, psihoterapeut i autor brojnih knjiga od kojih su najpoznatije Formule ljubavi – kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav, Mala knjiga za velike roditelje, Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija, gostovao je u podkastu Biznis priče, gde je govorio o roditeljstvu, mladima, vezama, upravljanju novcem i drugim temama.
Jedna od tema kojih se dotakao tiče se usađenih obrazaca koje svi mi dobijamo tokom odrastanja u porodici i koliko ti usvojeni obrasci utiču na naše kasnije odnose i posao.
Kako Milivojević ističe deca su ranije živela dosta zatvoreno, odnosno bila su mnogo više usmerena na porodicu u kojoj su mama i tata dominantni autoriteti. Uticaj medija tada je bio znatno manji, jer su postojali samo časopisi, radio, pa su roditelji imali veću kontorlu nad tim čemu su deca izložena. Drugim rečima, deca su bila produkt svojih roditelja.
Obrasce stečene u detinjstvu ljudi mogu da menjaju sami, kroz edukaciju, kroz čitanje motivacijskih knjiga, pri čemu se trude da razumeju i preispitaju stvari.
“Deca danas žive u jednom komunikacijskom polju, gde imate svašta. Već mala deca vrte ekrane, na njih utiču igrice na određene načine, onda socijalne mreže, onda gledaju filmove, slušaju muziku itd. Internet je kao treći roditelj.”
Porodični obrasci postoje, deca gledaju svet oko sebe, na osnovu toga izvlače zaključke koji postaju temelj njihovog logičkog sistema. Da bi kasnije te obrasce promenili, najpre moraju da shvate da imaju problem i da nešto nije u redu, a onda moraju da shvate uzrok zbog kog imaju problem, i tek onda su spremni da menjaju stečene obrasce.
Pročitajte i: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kako se mogu promeniti stečeni porodični obrasci?
Kako Milivojević navodi obrasce stečene u detinjstvu ljudi mogu da menjaju sami, kroz edukaciju, kroz čitanje motivacijskih knjiga, pri čemu se trude da razumeju i preispitaju stvari. Oni tada ulaze u neku vrstu unutrašnjeg konflikta – “Znam kako treba, ali radim na pogrešan način”, bore se sa sobom i samodisciplinuju. Drugi način je da odu na neki koučing ili terapiju da bi promenili te obrasce.
Koliko je teško da se obrasci prepoznaju?
Ljudi porodične obrasce vide kao istinu, vrednosti ili svoja uverenja o nečemu. Zato ih nije lako prepoznati.
Psihoterapeut ovo objašnjava kroz adaptaciju. “Ljudi su adaptivna bića. Adaptacija znači da se nešto prilagodi nečemu drugom. Postoje dve vrste adaptacije. Da ja druge nateram da se uklope u moj koncept, to se zove alo adaptacija od reči alter što znači drugi. Ili se ja prilagođavam tom nekom svetu. U svakom slučaju, bitno je doći do sklada kako ja zamišljam da svet ili drugi ljudi treba da funkcionišu i stvarnosti. I onda smo adaptirani.”
Izvor: Detinjarije.com
