Rano detinjstvo: Zašto je važno prvih 1000 dana života

Ljudska sudbina, kako je pokazala nova studija, direktno zavisi od prve tri godine života. Inteligencija, znanja, snalaženje u životu i prostoru, ali i takve “trivijalnosti” kao što je visina zarade, pa i blagostanje društva, čak i lična sreća, zavise od čvrstine veze između pravilne nege i odgoja u ranom uzrastu i načina na koji je detetov razvoj stimulisan od rođenja do treće godine

Istraživale Ana Mitić i Zorica Marković

Sva deca su rođena s pravom da rastu, razviju se; da žive, da vole i da artikulišu svoje potrebe i osećanja za sopstvenu dobrobit. Ovde neparafraziramo povelju o pravima dece, već ističemo poruku čuvene švajcarske psihološkinje Alis Miler, koja se tokom dvadesetog veka izborila da čovečanstvo ozbiljno shvati njene poruke o posledicama zlostavljanja po decu. Nova saznanja iz neuronauke govore o tome da više nije dovoljno ne zlostavljati decu, ili ih ne zanemarivati, već da je od ključne važnosti za društvo, a ne samo za taj jedan mali život, ono što se danas u stručnom žargonu zove rani razvoj deteta. Te prve godine života odavno su poznate kao krucijalne u formiranju naše ličnosti, ali danas znamo da se u tim godinama definišu mnoge stvari od kojih će zavisiti detetova sreća i budućnost. Ako je neko i sumnjao da su prve godine života ključ za našu budućnost, medicinski žurnal Lancet nedavno je objavio serijal članaka obimnih studija u kojima su učestvovali 45 autora i 22 institucije iz celoga sveta koji su čak pojačali uverenje da su prve tri godine života one najvažnije za dete, uz dodatak da njegova inteligencija, znanja, snalaženje u životu i prostoru, ali i takve “trivijalnosti” kao što je visina zarade, pa i blagostanje društva zavise od čvrstine veze između pravilne nege i odgoja u ranom uzrastu i načina na koji je detetov razvoj stimulisan.

U ovom trenutku nema važnije stvari od ulaganja u dečju budućnost i od njihovog ranog razvoja, zaključak je studije objavljene u žurnalu Lancet. Neuronauka nam je otvorila vrata novog saznanja da ona priča o tome da “detetu ništa neće faliti, jer ni ja nisam imao pa šta mi fali” ne pije vodu. Dobar start u životu znači kasnije i dobar život.

Godine 2007, u prvoj seriji istraživanja i članaka u Lancetu o ranom razvoju deteta utvrđeno je da preko dvesta miliona dece ispod pet godina ne uspeva da dostigne svoj puni potencijal. Godine 2011. dokazi su zacementirali ono što smo već znali: propusti u ranom uzrastu deteta izazivaju trajne posledice, a broj dece koja su ugrožena povećava se. Ključna stvar dešava se u prve tri godine života kroz stimulaciju, adekvatnu ishranu i edukativnu podršku. Poslednja studija iz 2015. još je surovija: dvesta pedeset miliona dece u svetu ili 43 odsto mlađih od pet godina neće dostići svoj puni potencijal zbog toga što nema adekvatan rani razvoj, čime se oštećuje njihova budućnost i budućnost jednog društva. To su deca siromašnih zemalja i onih sa prosečnim primanjima, iako ih na teritoriji Evrope ima 18 odsto. Brojke kažu još da nerazvijene ili dece sa zastojem u razvoju i uhranjenosti u Evropi ima 17 odsto, dok tri odsto živi u ekstremnom siromaštvu.

Deca dostižu svoj puni razvojni potencijal kada stiču sposobnosti za akademsko, socioemocionalno, ekonomsko i bihevioralno dostignuće. Mnogobrojni faktori utiču na to,uključujući zdravlje, ishranu, bezbednost i sigurnost,odgovarajuću negu, rano učenje i kognitivnu stimulaciju – sve to su glavni domeni koji međusobno utiču jedni na druge i pojačavaju učinak onih drugih kako se proces razvija. Deca su, pokazuje studija, vrlo osetljiva na bilo kakve promene i nedostatke.

1 2 3 Sledeća strana