Razvoj počinje iz tačke spokoja

Gotovo svako je imao priliku da uoči kako je dete u prirodi – primer spoznajnog procesa. Dete posmatra gusenicu, vrapca, mačku. Ali s vremena na vreme baca pogled prema klupi na kojoj sedi mama. A mame odjenom nema! Otišla nekud! Spoznajni proces se istog časa obustavlja i dok se mama ne pronađe i ne vrati, detetu nije do gusenica.

A sada zamislite da se mama ne vrati dugo vremena. Ili čak nikada. Šta će se desiti sa radoznalošću? To odlično znaju usvojitelji kojima treba mnogo vremena i truda da tu potrebu rehabilituju kod dece koja su dugo vremena provela u državnim ustanovama. No to se događa i sa decom koja žive u svojoj porodici ako u toj porodici npr. postoje sukobi, svađe, alkoholizam, ili neko naprosto ima plahovitu tešku narav, ako se dete neprekidno plaši osuđivanja, odbacivanja ili strahuje da neće ispuniti roditeljska očekivanja, da će ih razočarati, oneraspoložiti, da će se oni razboleti…

Vrlo mi se dopada formulacija Gordona Njufelda: „Razvoj počinje iz tačke spokoja.“ Tako je. I to i kod dece i kod odraslih. Mi ljudi smo tako napravljeni: čim se zadovolje naše osnovne potrebe, čim nam je spokojno i lepo, odmah osećamo nestrpljenje da saznamo i uradimo nešto novo.

Da bi se dete pravilno razvijalo a njegova spoznajna aktivnost procvetala, ispada da je potrebno mnogo toga. Potrebna je roditeljska ljubav, dobra atmosfera u kući, sigurnost, poverenje. Da ga niko ne bi vukao, zabranjivao mu da saznaje i sve vreme mu pokazivao šta i kako treba da radi. Uz to, iz života deteta nipošto ne treba da se eliminiše umereni stres, pustolovine i neočekivanosti. Sve to, razume se, traži veliki rad, ali ne u onom smislu kako to zamišljaju roditelji koji se od jutra do sutra „bave razvojem“ svoga deteta.

Ljudmila Petranovska (iz knjige „Тайная опора: привязанность в жизни ребенка“)

Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

http://www.vospitaj.com/