San kao način da dete uči
Dok dete spava, mozak transformiše „naučeni materijal“ u aktivno znanje. San je glavno vreme za mozak da obradi sve informacije koje primi u toku dana: sortira ih, oslobađa se onoga što mu nije važno i zadržava ono što je potrebno. Prema mišljenju pedijatara, to je jedan od razloga zašto bebe uvek dremaju: sve im je novo i njihovom mozgu su potrebne česte pauze da bi sve te podatke obradio i razvrstao.
Dobar san povezan je i sa višim ocenama u školi. Kada ne spava dovoljno, dete sporije pamti i lakše zaboravlja. Čak i samo nekoliko dana lišavanja sna može stvoriti probleme. Um nenaspavanog deteta ne obrađuje informacije na efikasan način kao i obično, pa mozak teže premešta nove informacije kao što je, na primer, tablica množenja, iz kratkoročnog pamćenja u dugoročnu memoriju. Loš kvalitet sna ili nedovoljno sna za rezultat može imati i probleme sa koncentracijom i hiperaktivnošću. Dete jednostavno ima smanjenu sposobnost fokusiranja, upravljanja vremenom i rešavanja problema.
San jača imuni sistem deteta
Kvalitetan i zdrav noćni san pomaže detetovom imunom sistemu da se pokrene. Dok spava, telo se oslobađa svih onih “klica” sa kojima se susrelo u toku dana. Sličan proces izgradnje snažnog imunološkog odgovora odvija se i u telu odrasle osobe. Međutim, za decu je ovo naročito važano jer su zbog bliskog kontakta sa drugom decom mnogo izloženija mikrobima.
Naravno, ne treba zaboraviti ni to da se dete u godinama formiranja sa mnogim virusima i bakterijama sreće po prvi put i da tek treba da izgradi imunitet. Kada nema dovoljno sna, raste nivo kortizola, hormona stresa u telu. Kortizol smanjuje aktivaciju imunološkog sistema, zbog čega dete postaje sklonije raznim infekcijama i bolestima.
Koliko sati sna je detetu potrebno?
Iako se svako dete razlikuje, ipak postoji preporučena dužina sna prema uzrastu. Pa tako novorođenče treba da spava između 14 i 17 sati dnevno, dok je za dojenčad preporuka da to bude oko 12 do 16 sati. Deci mlađoj od tri godine za normalan rast i razvoj u proseku je potrebno između 11 i 14h sati sna. Predškolcima je dovoljno da spavaju od 10 do 13 sati dnevno.
Za optimalan rast, razvoj i uspeh, deca školskog uzrasta treba da imaju između 9 i 12 sati sna svakog dana. U tinejdžerskom dobu osnovne potrebe za snom podmiriće nekih 8 do 10 sati spavanja. Mladi odrasli takođe ne bi smeli da zanemare benefite kvalitetnog sna. Savetuje se redovan san od 7 do 9 sati.
Pet koraka kako da produžite bebin san od jednog do tri sata
Nekoliko saveta koji će pomoći detetu da zaspi
Ponekad, iz određenih razloga, dete ima poteškoća da zaspi. Kako je dovoljno sna od suštinskog značaja za njegov normalan razvoj, roditelji treba da preuzmu izvesne korake da mu pomognu da te poteškoće prevaziđe. Jedan od načina je i uspostavljanje rituala pred spavanje i dosledno držanje tog rasporeda tokom cele nedelje, uključujući i vikend.
Dete u krevet treba da ide u određeno vreme i da zna kada se približi trenutak za noćni odmor. Preporuka je da se bar dva sata pre spavanja isključi sva elektronika – mobilni telefoni, televizor, tablet. Umesto gledanja crtanog filma ili igranja video igara, veče treba da protekne u mirnoj igri, zatim kupanju i na kraju čitanju pred spavanje. Kada se stvori idealna i opuštajuća atmosfera u domu, detetu će biti lakše da se primiri i na vreme zaspi.
Napisao: Dragan Antić
Izvor: Moj pedijatar
