Pišu: Ralf Davirs, Ginter Mol
Jednog trenutka, možda već na početku druge godine, primetićete da vaše dete počinje sve više da se interesuje za ono što jedu odrasli. Njegovo interesovanje biće utoliko veće ukoliko je bilo veće njegovo iskustvo s različitim vrstama kašica. Postepeno je odlučilo da pređe na hranu za odrasle. I šta sad?
Uz malo sreće i vašu podršku, dete će početi da razvija svoj odnos prema onome što zovemo kultura ishrane. Potrebna je dobra ponuda i vaše iskustvo u ovoj oblasti. Dakle, vaspitanje u pogledu značaja ishrane i unošenja tečnosti. Maštovitim obraćanjem svim detetovim čulima i vašom ulogom uzora uputićete vaše dete u bogat i uzbudljiv svet pravilne ishrane.
Ako na vreme počnete da predstavljate ishranu kao doživljaj i kao obogaćivanje života, obogatićete detetov život i njegovu budućnost. Za to nije potrebno da svakoga dana pravite izlete u visoku kulinarsku kulturu. Sada je cilj vaspitanja i obrazovanja prosvećeno hranjenje i samoodređenje.
„Uz malo sreće i vašu podršku, dete će početi da razvija svoj odnos prema onome što zovemo kultura ishrane.“
Vaš zadatak je, naravno, da i dalje spremate hranu. Zadržavate svoju ulogu karike koja povezuje dobre resurse hrane s vašim detetom. Pazite na to da hrana sadrži dovoljnu količinu hranljivih i energetskih sastojaka i vlaknastih materija. Ne stavljajte pred vaše dete bilo šta. Vodite ga sa sobom kroz veliki i šareni svet hrane, od kupovine do pranja sudova. To će mu omogućiti da razvije sva svoja čula, gledanjem, pipanjem, mirisanjem, probanjem i slušanjem. Ne recite nikada detetu da nešto pojede, ali ga pitajte da li je ukusno, predlažite razne varijante. Tako unapređujete kritičke sposobnosti deteta, jer je ukus moćna kategorija u razvoju čovekovog sistema nagrađivanja. Uživanje je nagrada za trud.
Uz jedenje ide i pripremanje. Za to je potrebno znanje i iskustvo. Time što ste uzor vašem detetu, što uvek imate vremena za jelo i za sve što je u vezi s njegovim pripremanjem, vašem detetu dajete izvanredno veliki poklon. Nudite mu šansu da sazna da se isplati da sačeka da dođe do nagrade, a to je trenutak uživanja. Da ono na tome radi, da podnosi muku čekajući da se nešto pripremi. To je sposobnost koja mu neće biti od koristi samo prilikom pripremanja hrane i jedenja. Valjano razvijena kontrola impulsivnosti pristupnica je u dobro razvijenu socijalnu kompetenciju. To je visoki zajednički cilj vaspitanja. Na poprištu kulture ishrane to se može veoma rano naučiti. To je prelaz iz haotične refleksivne žudnje da se trenutno zadovolji glad u raskoš koja je orijentisana ka cilju. Ako je trenutno utoljavanje gladi i svih drugih potreba vaše bebe služilo da se razvije zdravo prapoverenje kao pretpostavka za dobru sposobnost da se ima poverenja, onda sada dete mora još bolje da nauči da ovladava trenutnim potrebama i da kultiviše njihovo zadovoljavanje. Vrsta, način, kao i mera u kojoj mu to uspeva odlučujući su za njegovu kasniju socijalnu kompetenciju. Kasnije, kada je vaša beba već odavno odrasla i došla do puberteta, na tom temelju će počivati i razvoj njegovog uspešnog seksualnog ponašanja.
„Hranljiva vrednost industrijski zgotovljene takozvane dečje hrane, u poređenju sa svežom zdravom dečjom hranom, zapravo je bedna.“
Što god radimo brzo i u žurbi nema ničeg zajedničkog s uživanjem. Vašim pažljivim postupanjem u finalizaciji i pripremi jela detetu šaljete signal da je jedenje važno. Deca rano mogu da nauče iz čega se hrana sastoji. Hleb se pravi od žita, i pustite dete da ga umesi s vama u kuhinji ili da ga kupuje. Uvek ima nešto da se radi, u svakom uzrastu, a ne samo kada se priprema pecivo za Božić. Kuvanje je kreativno, ono zahteva maštovitost. Kako bi bilo da umesto bibera stavim čili? Hajde da probamo! Kuvanje je čitav jedan univerzum čulnih iskustava, svet prepun tajni i iznenađenja. Ono je raj za decu. Baviti se hranom i njenom pripremom znači otkrivati svet. A deca to najviše vole.
