Suprotstavljanje brizi kao vidu „kontrole“
Ovo uverenje sastoji se od tri dela:
1. Briga mi daje osećaj bolje kontrole– Kad nemamo kontrolu nad situacijom, prirodno je da želimo donekle da je steknemo. Ali kao što smo objasni-le i u prethodnom poglavlju, ne možemo ništa uraditi u vezi s nekim „šta ako“, pošto ta situacija još ne postoji (i verovatno nikad neće ni postojati), a nemoguće je razmi-šljanjem uticati na nešto što je potpuno izvan naše moći, poput starenja ili vremenskih prilika.
Sučelite se sa svojim uverenjem
– Upitajte se: „Mogu li stvarno da kontrolišem ishod ove situacije?“ Ako je odgovor odričan, prestanite da brinete (poslužite se tehnikama distrakcije iz Šestog poglavlja). Ono na šta ne možete uticati prosto morate prihvatiti. Ako je odgovor potvrdan, preduzmite nešto (služeći se strategijom pretvaranja planine u krtičnjak iz Petog poglavlja). Briga nije isto što i stupanje na delo.– Zapišite svoju najveću brigu u vezi s konkretnom situa-cijom, pa ocenite nije li posredi neka sitnija izvorna bri-ga koja je narasla kao snežna grudva. Na primer, lako je moguće da je misao „Šta ako raskinem s momkom?“započela kao „Šta ako se moj momak naljuti što sam ga dovela u neprijatnu situaciju?“. Najveća briga jeste raskid s momkom, ali ona je nastala kružnim širenjem brige da ćete napraviti od sebe budalu. Kad to shvatite, trebalo bi da uočite da vam destruktivne misli štaviše mogu umanjiti osećaj kontrole. Potrebno je suprotsta-viti se izvornoj brizi da bi se rešila i ona sekundarna, veća. Zašto biste napravili budalu od sebe? Zašto bi se vaš momak potresao zbog toga? A ako bi se potresao, šta to govori o njemu? Itd.
2. Briga je delotvorno sredstvo za rešavanje problema i zahvaljujući njoj sam sigurniji/sigurnija u svoj izbor
Ovo se dešava kada sumnjičavi deo mozga krene da preis-pituje instinkte. Zamislite da ste u kvizu Želite li da posta-nete milioner? i dobili ste pitanje na koje znate odgovor… a onda vas voditelj pita: „Jeste li sigurni?“, i vi odjednom više niste sigurni. Ubedili ste sebe da vam briga pomaže da budete sigurniji i da sebi pružite više izlaza, a u stvarnosti samo potkopavate vlastitu sposobnost odlučivanja.
Suočite se sa svojim uverenjem
– Zapišite u svesku: „SUMNJA RAĐA SUMNJU“, pa to pročitajte kad god ulovite sebe da sumnjate u svoje nagonske reakcije. Smireno procenjivanje izlaza nije isto što i sumnja u sebe koja vas vodi dotle da gubite svaki osećaj za ono što želite da uradite. Neizvesnost nije ni pozitivna ni negativna, pošto još ne znate ishod. To što ne možete predvideti budućnost ne znači da će budućnost biti loša, a ipak će briga zbog nje uvek sve negativno obojiti. Anksioznost i negativna osećanja izaziva vam upravo to vaše podrivanje sopstvenog umeća odlučivanja. Imajte malo vere u sebe!– Zapišite sva „za“ i „protiv“ u vezi s nekom odlukom koju morate doneti, ocenjujući ih smireno i racionalno – ili zamolite nekog od društva ili iz porodice da pretrese izbore s vama.- Ako nemate sve potrebne podatke da potkrepite odluku, sačekajte dok ih ne budete pribavili. Besplodno je brinuti zbog nečega neizvesnog.
- Advertisement -
3. „Briga će me pripremiti za loš ishod (i zaštitiće me od njega)“
Računate da ćete brigom saseći izglede da vas katastrofalan ishod zaskoči s leđa. Ovo ubeđenje trebalo bi da je razvejano već u prethodnom poglavlju; briga zbog nečega što se još nije dogodilo potpuno je nesvrsishodna, a ako se i dogodi najgora varijanta, samo ste sebi osigurali da dvaput proživite ista strašna osećanja.
Odbacite svoje uverenje
– Otarasite se pristupa životu koji glasi „ako se nadam najgorem, nikada se neću ni razočarati“. Ako se dogodi nešto loše, svejedno ćete se osećati bedno, bez obzira na to da li ste to predviđali ili ne. Neprestano negativno razmišljanje nagnaće vas da se negativno i ponaša-te – što bi vas, štaviše, moglo navesti da negativno i utičete na događaje. Tako biste upravo ostvarili ono od čega najviše strepite. Iznova napišite tu priču, ali s pozitivnim svršetkom. Osetićete veću nadu, pa ćete se posledično pozitivnije i ponašati i staviti sebe u mnogo bolji položaj da povoljno utičete na događaje.– Upitajte se: „Ako se dogodi najgora varijanta, da li će mi to biti važno jedan dan, mesec dana, godinu dana?“ Da se kladimo da će u 99% slučajeva odgovor biti „ne“, ali čak ni u onom jednom procentu potvrdnih odgovo-ra nema svrhe da obesite nos – posledice ćete svesti na minimum jedino ako sebi kažete da ćete u tom slučaju preduzeti proaktivne korake.
