Specijalno vaspitanje: Da li je deci u današnje vreme potrebno više pažnje?

Ako je nekad standard bila gvozdena disciplina, da li se danas pod vaspitanjem deteta podrazumeva da mu češće gledate kroz prste, postavljate niže granice, dajete mu da jede sladoled onda kad bi trebalo spanać, i pre svega hvalite ga i kad za to nema realnih osnova? Da li je našoj deci u ovom vremenu potrebno više pažnje i više maženja?

Piše: Zorica Marković

Neki roditelji su jednostavno stvoreni da budu – roditelji. Kad ih vidite s decom, steknete utisak kao da su se celog života obučavali samo za tu ulogu. Tada se zapitate da li se ona uči ili je to nešto u našem genetskom kodu, pa kao što imate dobre muzičare ili slikare, tako imate i dobru mamu i dobrog tatu. Svi ćemo se otprilike složiti šta podrazumevamo pod dobrim. I kad vidite kako se majci ozari lice kad joj dete prvi put poleti u zagrljaj, ili oca kad ga njegova princezica uhvati za ruku, možda se i sami raznežite. Ali, da li ta idilična slika podrazumeva da će neko zaista biti dobar roditelj, pedagog i učitelj svome detetu kako ono bude odrastalo? Njih kad pitate, oni uvek kažu: “Pružio sam svome sinu ili ćerki sve što sam mogao.” Deca zaista traže posvećenost, vreme, pažnju i odricanja. Retki su oni koji će sesti i reći, okej, mene mrzi da 24 sata dnevno budem tata ili mama. Ipak, jedan vrlo duhovit muškarac na svom blogu priznao je da “iako voli svoju decu, ne ume uvek da bude taktičan prema njima”.

“Neki su jednostavno blagosloveni time da se ozare kad god dete učini nešto simpatično. Naravno da se obradujem kad mi ćerka priđe i kaže: ‘Tata, ovo si ti, ja sam te nacrtala’, ali kad vidim kako to izgleda, pitam se da li sam to ja? Pa to je obično smeće, sine. Noge mi ne rastu iz glave i nemam toliko ogromnu glavu, niti plav nos. Naravno da to neću da zalepim za zid, neću da doživim noćnu moru kad se probudim iz popodnevne dremke. Savest što sam ponekad grub umirio sam tekstom iz časopisa Psihološka nauka, koji je dokazao da čak i deca s niskim samopouzdanjem mogu da imaju posledice ako ih samo i preterano hvalimo, posebno kad to ne zaslužuju. To može da učini više štete nego dobra, jer će teško biti motivisani da to učine ponovo.”

Decu ne možete da prevarite. Naravno, svakome prija kad ga pohvale, što je pokazala i studija iz 2011, kad su klinci na pitanje šta bi više voleli – da budu pohvaljeni ili da popiju sok, omiljenu hranu ili dobiju džeparac, izabrali – pohvalu.

Porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović rekla je da dobro vaspitanje i odgajanje deteta zaista porazumeva postavljanje granica i ističe da je to moguće uraditi od veoma ranog uzrasta. Ona ukazuje na činjenicu da deca sama traže da budu vaspitavana i da im se odrede granice, a to čine tako što testiraju gde su te granice i koliko smeju da ih pređu. “Moraju da postoje stroga pravila, ona oko kojih neće biti pregovora. Na primer, vreme kad su obroci, kad se ide na spavanje, kako se ponaša za stolom, kako se dete odnosi prema urednosti i raspremanju igračaka…”, rekla je Ljiljana Filipović, i objasnila da je normalno da dete kritikujemo ukoliko ih prekrši.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana