Maltretiranje – kada je jedno dete mnogo agresivnije od drugog
Ovo može da se desi kao rezultat manje prepirke koja se otela kontroli ili ukoliko se dete sveti zato što je izuzetno besno. Napadač, obično starije dete, može da nanese ozbiljnije povrede – verovatno je da ćete videti krvave ogrebotine i modrice nakon ovakve tuče. Žrtva ne samo da će biti povređena nego i uplašena i osećaće se kao da su je izneverili roditelji ako ne priskoče u pomoć.
Ovo je najopakija od svih tuča između braće i sestara i verovatno će vas najviše uznemiriti. Takođe je najveća verovatnoća da će vas naterati da izgubite kontrolu. Nemojte. Bitno je da ne zauzimate strane – to nije lako, ali evo i kako to da uradite.
Čim čujete takvu tuču i dok trčite da pomognete, viknite mlađem detetu da stižete u pomoć. Pored toga što time činite da se mlađe dete oseća sigurnije, može biti dovoljno da učini da dete koje napada prestane, mada je obično toliko besno da vas neće čuti. Kada stignete do mesta gde se dešava tuča, odvucite starije dete od mlađeg – možete da pokušate da ga golicate kako bi popustilo stisak, a ako to ne uspe, povucite ga jako – ne postoji politički korektan način da ovo izvedete.
Pošaljite ga iste sekunde u svoju sobu i recite mu da ćete saslušati njegovu stranu priče kasnije. Slanje napadača u sobu najdelotvorniji je način da smirite situaciju.
Uzmite mlađe dete u ruke i umirite ga. Ponekad, posle posebno žustre tuče, dete neće hteti da vam kaže šta se desilo. Ovo može da bude frustrirajuće zato što pokušavate da procenite da li je ozbiljno povređeno (malo je verovatno da je išta ozbiljnije od ogrebotina i modrica). Bićete željni informacija i u šoku što vaša rođena deca mogu da budu tako agresivna. Ipak, žrtva može da bude pod tolikim stresom da joj je pričanje previše naporno. Dajte joj vremena da dođe sebi pre nego što progovori.
Deca uzrasta do tri i po godine nemaju razvijenu sposobnost laganja, tako da će vam reći tačno šta se desilo – na primer: „Ja sam ga udario i onda je on mene šutnuo, onda me je udario.” Ovo vam znatno olakšava da saznate šta se tačno desilo. Uvek koristite ovo kao primer starijem detetu kada govorite o važnosti priznavanja krivice – „Ko prizna, pola mu se prašta” veoma je bitna poruka koju treba da primenjujete u svojoj porodici.
Sa starijim detetom će vam verovatno trebati više vremena da saznate šta se desilo. Mlađe dete je skoro sigurno nerviralo starijeg brata ili stariju sestru i bilo bi dobro ako biste ga nežno uverili da to i prizna. Kada to uradi, možete da mu objasnite zašto se stariji brat naljutio, ali naglasite da svakako nije u redu to što ga je povredio.
Nakon toga možete da mu objasnite kako da spreči da se isto ovo ponovi. Na primer: „Pokušaj da ga ne ljutiš tako što se nećeš igrati njegovom novom lego igračkom, pošto može lako da se slomi. Ako te povredi, onda mu reci: ’Nemoj da me povređuješ.’ A ako ne prestane, viči: ’Upomoć’ kako bi mama i tata mogli da ti pomognu brzo.”
Nakon što ste utešili mlađe dete, razgovarajte sa starijim. Do ovog trenutka ćete se i vi i starije dete smiriti. Ako možete da počnete tako što ćete mu reći kako je njegov mlađi brat priznao da ga je iznervirao time što mu je slomio igračku, biće daleko voljniji da vas sasluša dok mu budete objašnjavali kako ne sme da povređuje druge. Saslušajte njegovu stranu priče i imajte razumevanja, ovo će pomoći da ne mrzi mlađeg brata toliko.
Osim ako ovo nije jedini put da se nešto ovako desilo, trebalo bi da kaznite starije dete – na primer nema televizije ili kompjutera tog dana. Nemojte učiniti kaznu prevelikom (nedelju dana bez televizije, na primer) zato što ćete verovatno popustiti ranije, a učinićete i da se vaše dete oseti obeshrabreno i da poželi da odustane, umesto da počne ispočetka sutra. Objasnite svom detetu da ga kažnjavate zato što je izgubio živce i povredio svog brata ili svoju sestru. S vremenom će naučiti da kontroliše svoj bes, zato što zna da postoje posledice, mada to može potrajati.
Od pete godine razumeće sledeće: „Znam da te mlađi brat nervira, ali onog trenutka kada ga povrediš, ti si taj koji je pogrešio, tako da ću morati tebe da grdim umesto njega. Sledeći put mi reci ako te nervira, onda ja mogu njega da sprečim, a ti nećeš biti u nevolji.”
Nemojte ga kazniti tako što ćete „nagraditi” žrtvu – na primer tako što ćete joj dati nešto lepo da jede ili tako što ćete se maziti uz neki crtani, dok je drugom detetu zabranjeno gledanje televizije. Ovako će samo postati još više neprijateljski nastrojeno prema njoj. Takođe postoji šansa da ćete ohrabriti mlađe dete da provocira starije opet – ili ga bar nećete previše obeshrabriti.
Idealno bi bilo kada biste sprečili tu tuču pre nego što se uopšte desi. Ali činjenično stanje je da se tuče između braće i sestara dese u sekundi, i ako nismo kraj njih u tom trenutku, preostaje nam samo da rešavamo situaciju nakon tuče.
Izvinjavanje
Nemojte da forsirate izvinjenje nakon tako agresivne tuče pošto to može da pogorša neprijateljska osećanja. Ono što možete da uradite jeste da sačekate nekoliko sati dok se situaciji skroz ne smiri, potom pitajte napadača da li mu je krivo, ako kaže ne, nemojte dalje insistirati na toj temi. Ako kaže da, predložite mu da se izvini bratu ili sestri. Isto tako možete predložiti povređenom detetu da se izvini što je iznerviralo svog brata ili svoju sestru.
Iskreno izvinjenje može da bude prilično katarzično za decu, ali nije realno očekivati ga posle svake svađe ili tuče. Ohrabrujte ih da se izvine, ali pokušajte da prihvatite ukoliko nisu raspoloženi za to. Važnije je da izgradite dobar odnos između njih dvoje, nego da insistirate na moralnim vrednostima.
