Tuča kao igra
Ovo je posebno često među braćom. Roditeljima dvojice ili više dečaka biće veoma poznato ovo neprekidno rvanje i valjanje po podu, što traje sve do adolescencije. Ipak, ovo je veoma dobar način oslobađanja od agresije.
Tokom ovakvih „tuča” videćete mnogo guranja, gurkanja, pribijanja uz pod i hvatanja, kao i mnogo smeha. Ako obratite pažnju, primetićete da starije dete često stavlja sebe u slabiju poziciju kako bi dozvolilo mlađem bratu da uzvrati napad. Ovo se naziva samoonesposobljavanje. Videćete da se uloge napadača i branioca stalno menjaju tokom ovakve igre. Ovo se nikad ne dešava tokom prave tuče. Druga velika razlika jeste to što se niko ne povredi, osim ako je u pitanju nezgoda, i tada će protivnik pokazati brigu.
Ako se neko povredi tokom igre-tuče, a naravno da se i ovo dešava, onaj ko je krivac biće veoma voljan da se izvini – ako to nije slučaj, znači da tuča nije ipak bila igra kao što smo mislili. Ako je zaista samo bila igra, utešite mlađe dete i objasnite mu kako stariji brat nije hteo da ga povredi. Razgovarajte o tome šta se desilo s oba deteta i zajedno smislite kako sledeći put da spreče tako nešto – na primer da mlađe dete traži tajm-aut ranije, da odaberu mekšu površinu na kojoj će se tući ili da veće dete pripazi na izraz lica mlađeg deteta da bi bilo sigurno da je ono srećno, a ne ljuto.
Ovakva vrste igre generalno nije dozvoljena u zabavištima i školama, dozvoljavajte im da se ovako igraju kod kuće pošto ima mnogo prednosti.
Prvo, fizički je naporno, tako da će vam izmoriti decu, ostavljajući ih s osećajem smirenosti, a osećaće se i manje agresivno. Takođe je dobro za razvoj mišića i motornih sposobnosti. Dobro je i za kontrolu impulsa, zato što tokom igre-tuče moraš da se suzdržavaš kako ne bi povredio protivnika.
Nema potrebe da intervenišete tokom igre-tuče. Možete da ih pitate: „Je li ovo igra-tuča ili prava tuča?”, kako biste bili sigurni pre nego što ih ostavite da se igraju. Možete takođe da insistirate da nema hvatanja oko vrata, udaranja (guranje je u redu, ali bez pesnica), kao ni cipela (daleko je manja verovatnoća da će se deca povrediti ako ne nose cipele).
Možete da naučite decu i pravilo s tajm-autom – ako jedno od njih vikne „tajm-aut”, drugo dete mora odmah da prestane. Ovo je dobro za samokontrolu. Takođe uči decu da imaju moć da izađu iz situacije koja im se ne sviđa – jednog dana to može da im da samopouzdanje da se suprotstave maltretiranju.
Odlomak iz knjige “Kad stigne drugo – Vodič za preživljavanje”
Autori: Simon Kejv, Kerolajn Fertlman
Izdavač: Psihopolis
KAKO DA PORODICA PREVAZIĐE KRIZU ZBOG DRUGOG DETETA?
- Šta kada vas beba izmori a starije dete traži pažnju?
- Kome prvo prići kada oboje plaču?
- Kako napraviti vaš celodnevni plan preživljavanja?
- Kako očevi reaguju na drugo dete?
- Šta kada vas svekrva izluđuje, ali ne možete bez njene pomoći?
- Kako sprečiti probleme u braku?
