Pokazalo se da su ljudi koji ulažu više u pozitivna životna iskustva srećniji od onih koji novac troše na materijalne stvari. Zadovoljniji smo kada vreme provodimo sa porodicom i prijateljima nego u samostalnim aktivnostima
‘Nema ništa plemenito u siromaštvu. Bio sam siromašan, bio sam bogat. Odabrao bih bogat svaki prokleti put’, reči su Džordana Belforta poznatijeg kao “Vuk sa Vol Strita”. Iako nam Džordanova životna priča prikazuje kako nas bogatstvo lakše može navesti na poroke poput droge i alkohola mnogi bi rekli da je samo bogatstvo, ili bolje rečeno beskonačna akumulacija novca najveći porok od svih. Pa ipak, da li je pomisao na novčanice ono što nas u trećem dobu greje, dok sedimo u fotelji i čitamo novine?
Kako novac može uticati na našu sreću, pitanje je kojim se bave socijalna psihologija i bihejvioralna ekonomija. Istraživanja u ovim poljima pokazuju da su bogatije nacije srećnije od siromašnih, ali da kada postignemo određeni nivo bogatstva gubi se jasna veza između novca i sreće. Elizabet Dan i Majkl Norton, autori knjige “Srećan novac: Nauka o pametnom trošenju” (Happy Money: The Science of Smarter Spending)pokušavaju da objasne ovu vezu istražujući ono na šta trošimo novac. Pokazalo se da su ljudi koji ulažu više u pozitivna životna iskustva srećniji od onih koji novac troše na materijalne stvari. Zadovoljniji smo kada vreme provodimo sa porodicom i prijateljima nego u samostalnim aktivnostima što znači da jednoj četvoročlanoj porodici više znači da određenu sumu novca potroši na zajedničko putovanje, nego na kupovinu automobila koji može voziti samo jedna osoba. Iako nas primeri jasno upućuju da su životna iskustva vrednija od materijalnih stvari i dalje nam ne govore koja su to iskustva ka kojima treba da težimo.
Amit Batačardži i Kasi Moliner, autori radŕ “Sreća u običnim i neobičnim stvarima”( Happiness from Ordinary and Extraordinary Experiences) uočavaju godine kao bitan faktor ljudske sreće. Što su ljudi stariji sve više uživaju u svakodnevnoj životnoj rutini, dok kao mlađi imamo potrebu za što nekonvencionalnijim stvarima, u stalnoj smo potrazi sebe i smisla sveta koji nas okružuje. Kako da razlikujemo uobičajena od neobičnih iskustava?
Primeri uobičajene prakse kojoj se radujemo bili bi:
– nežnosti koje svakodnevno razmenjujemo sa bliskim ljudima
– da vodimo računa o biljci koju gajimo ili kućnom ljubimcu
– gledanje filma, čitanje knjige
– bavljenje sportom
– kada primimo poruku od prijatelja
Primeri neoubičajene prakse kojoj se radujemo:
– rođenje deteta
– lov i priprema hrane koju ulovimo
– svadba
– odlazak na koncert benda koji volimo van grada u kome živimo
Mlađi ljudi koji imaju ceo život pred sobom teže iskustvima koja će im koristiti u budućnosti dok stariji jure za ciljevima koji će im zadovoljiti sadašnjost. Kao dvadestegodišnjaci spremniji smo na veće rizike jer sreću vidimo u dešavanjima kojima ćemo graditi životno iskustvo. Kao šezdesetogodišnjaci bićemo zadovoljni malim znacima pažnje. Ako imate 20 godina uživajte u životu što više možete, jer to je ključ vaše sreće, ali nemojte zaboraviti ponekad da pozovete baku ili deku, jer to je tajna njihove radosti.
Izvor: Nedeljnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Dr Zoran Milivojević: Zašto se brakovi u Srbiji raspadaju?
“Birajući partnera, ne slušajte samo srce, spojite srce s mozgom. Osoba koju volim i veza dve su odvojene kategorije”, govori Milivojević, citirajući Stanislava Feldmana. “Često kad nađemo osobu koju volimo mislimo da će...
Dečji biseri: Moja mama je terminator, radi na terminalu
Kako se svakodnevno druži sa skoro tri desetine mališana, učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak neke od najvećih bisera svojih učenika podelila sa nama Deca su odgovarala na pitanja šta je to...
Pravda za baku
Autor: Zoran Milivojević Možda ste već videli kratki video raširen na društvenim mrežama i objavljen u nekim novinama, u kojem je policija na ulici zaustavila gospođu stariju od 70 godina,...
Kako ostati normalan u karantinu?
Sve znate. Informacije stižu sa svih strana. Tačne informacije, lažne informacije. Previše informacija. Policijski čas. Karantin. Pandemija. Strah. Panika. Neizvesnost. Očaj. Usamljenost. Bespomoćnost. Bes. Da li je normalno u ovakvim okolnostima osećati...
Nema komentara.