Pokazalo se da su ljudi koji ulažu više u pozitivna životna iskustva srećniji od onih koji novac troše na materijalne stvari. Zadovoljniji smo kada vreme provodimo sa porodicom i prijateljima nego u samostalnim aktivnostima
‘Nema ništa plemenito u siromaštvu. Bio sam siromašan, bio sam bogat. Odabrao bih bogat svaki prokleti put’, reči su Džordana Belforta poznatijeg kao “Vuk sa Vol Strita”. Iako nam Džordanova životna priča prikazuje kako nas bogatstvo lakše može navesti na poroke poput droge i alkohola mnogi bi rekli da je samo bogatstvo, ili bolje rečeno beskonačna akumulacija novca najveći porok od svih. Pa ipak, da li je pomisao na novčanice ono što nas u trećem dobu greje, dok sedimo u fotelji i čitamo novine?
Kako novac može uticati na našu sreću, pitanje je kojim se bave socijalna psihologija i bihejvioralna ekonomija. Istraživanja u ovim poljima pokazuju da su bogatije nacije srećnije od siromašnih, ali da kada postignemo određeni nivo bogatstva gubi se jasna veza između novca i sreće. Elizabet Dan i Majkl Norton, autori knjige “Srećan novac: Nauka o pametnom trošenju” (Happy Money: The Science of Smarter Spending)pokušavaju da objasne ovu vezu istražujući ono na šta trošimo novac. Pokazalo se da su ljudi koji ulažu više u pozitivna životna iskustva srećniji od onih koji novac troše na materijalne stvari. Zadovoljniji smo kada vreme provodimo sa porodicom i prijateljima nego u samostalnim aktivnostima što znači da jednoj četvoročlanoj porodici više znači da određenu sumu novca potroši na zajedničko putovanje, nego na kupovinu automobila koji može voziti samo jedna osoba. Iako nas primeri jasno upućuju da su životna iskustva vrednija od materijalnih stvari i dalje nam ne govore koja su to iskustva ka kojima treba da težimo.
Amit Batačardži i Kasi Moliner, autori radŕ “Sreća u običnim i neobičnim stvarima”( Happiness from Ordinary and Extraordinary Experiences) uočavaju godine kao bitan faktor ljudske sreće. Što su ljudi stariji sve više uživaju u svakodnevnoj životnoj rutini, dok kao mlađi imamo potrebu za što nekonvencionalnijim stvarima, u stalnoj smo potrazi sebe i smisla sveta koji nas okružuje. Kako da razlikujemo uobičajena od neobičnih iskustava?
Primeri uobičajene prakse kojoj se radujemo bili bi:
– nežnosti koje svakodnevno razmenjujemo sa bliskim ljudima
– da vodimo računa o biljci koju gajimo ili kućnom ljubimcu
– gledanje filma, čitanje knjige
– bavljenje sportom
– kada primimo poruku od prijatelja
Primeri neoubičajene prakse kojoj se radujemo:
– rođenje deteta
– lov i priprema hrane koju ulovimo
– svadba
– odlazak na koncert benda koji volimo van grada u kome živimo
Mlađi ljudi koji imaju ceo život pred sobom teže iskustvima koja će im koristiti u budućnosti dok stariji jure za ciljevima koji će im zadovoljiti sadašnjost. Kao dvadestegodišnjaci spremniji smo na veće rizike jer sreću vidimo u dešavanjima kojima ćemo graditi životno iskustvo. Kao šezdesetogodišnjaci bićemo zadovoljni malim znacima pažnje. Ako imate 20 godina uživajte u životu što više možete, jer to je ključ vaše sreće, ali nemojte zaboraviti ponekad da pozovete baku ili deku, jer to je tajna njihove radosti.
Izvor: Nedeljnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori – Vladeta Jerotić
Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori “Čovek je biće progresa i regresa. Ako ne radimo svaki dan nešto valjano, za nekoliko dana i ono valjano što smo nekad naučili, počinjemo...
Dobar brak: Zašto ljubav nije dovoljna
Autor: Zoran Milivojević Ljudi nekada veruju da je ljubav moćna sila koja može da ljude promeni, izleči, da ubrza njihov emotivni razvoj, da ih motiviše da urade nešto što inače ne...
Mitovi o samopomoći ili kako preživeti ludilo popularne psihologije
Piše: Darko Tadić „Emocionalna inteligencija“, „unutrašnje dete“, „samo-aktuelizacija „, „neurolingvisitčko programiranje“, „moć podsvesti“, „indigo deca“, „porodične konstelacije“ – jezik popularne psihologije je infiltrirao svaki nivo naše kulture, i ubedio nas...
Da li znate šta znače najpoznatija srpska muška imena?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sledi lista najpopularnijih muških imena u Srbiji u poslednjih 50-ak godina i njihova značenja. Tako se zove hiljade dečaka, ali ni oni ni roditelji...
Nema komentara.