Endokrinolog Vesna Dimitrijević Srećković ističe da je posmatrala šta se dešava kada se pacijent optereti šećerom.
„Dam im da popiju 75 grama šećera rastvorenog u vodi i merimo šećer, odnosno insulin u nultom minutu, u 30. minutu i 120. minutu. Na osnovu vrednosti šećera otkrivamo da li je neko samo gojazan ili ima predijabetes, blaži ili teži, ili dijabetes“, objašnjava Dimitrijević Srećkovićeva.
Kod mršave osobe insulin će bazno sa 10 otići na 30 i vratiti se na 20, dok će kod gojazne osobe u startu biti 30-40, pa će insulin skočiti na preko 200 i vratiti se na 80.
„Tokom istraživanja više stotina dece i mladih utvrđeno je da je srednja vrednost insulina oko 80“, upozorila je Dimitrijević Srećkovićeva.
Britanske zdravstvene institucije razmatraju dve mere u borbi protiv gojaznosti, da se dodatno oporezuje sva nezdrava hrana i da se slatkiši, grickalice i zašećerena pića pakuju u što bezličniju, takozvanu generičku ambalažu. Dimitrijević Srećkovićeva smatra da bi to imalo efekat i kod nas.
„Ako bismo to uradili, odmah bismo imali manje karcinoma, manje stetntova, manje obolelih na dijalizi, to su sve posledice dijabetesa“, istakla je Dimitrijević Srećkovićeva.
Zbog manjeg unosa soli bilo bi i manje slučajeva hipertenzije, alteroskleroze, šloga i infarkta.
Ukazuje da je potrebo unositi i dijetna vlakna i ne napraviti kašu od svega.
„Moramo da unosimo dijetna vlakna jer prave upijač šećera i masnoća i pomažu da smršamo, prave baštu u našim crevima, koja će nas zaštititi od brojnih autoimunih bolesti i karcinoma“, zaključila je Vesna Dimitrijević Srećković.
Izvor: RTS
Voće sasvim zadovoljava dečiju potrebu za šećerom
Stručnjaci upozoravaju da deca sve više pate od gojaznosti, imaju problema sa zubima, a istovremeno postaju hiperaktivna, pa čak i “divlja”
Većina roditelja ne ume da proceni količinu šećera u hrani
Procene roditelja bile su posebno loše kad se radilo o voćnim jogurtima. Oko 92 odsto ispitanika loše je procenilo količinu šećera u tom napitku, a radilo se o prosečno sedam kockica šećera po čašici.
