Postoji strah koji ne vrišti. Ne napada. Ne ostavlja modrice na telu, ali ostavlja duboke tragove na duši. To je strah od odbacivanja.
Ne razvija se naglo. Ne pojavljuje se kao panika. Više je kao tiho učenje. Učenje da nisi dovoljno dobar kad si ljut. Da nisi vredna kad si glasna. Da si težak kad si tužan. Učenje da emocije treba „sređivati“, da granice treba „popuštati“, da treba biti lak za druge – iako ti postaješ sve teži sebi.
Kako nastaje strah od odbacivanja?
U detinjstvu. Ne nužno u teškim uslovima, već u onima gde je ljubav bila uslovna:
“Biću ponosna ako budeš najbolji.”
“Ti si moja dobra devojčica samo kad si poslušna.”
“Nemoj da me sramotiš pred ljudima.”
“Zašto nisi kao brat/sestra?”
Poruke mogu biti nežne, pa čak i izrečene s ljubavlju, ali ostavljaju trag: budi drugačiji da bi bio prihvaćen.
Pročitajte i: LAŽNI JA – kako nastaje i zašto ga čuvamo
Kako se manifestuje u odraslom dobu?
Ljudi sa dubokim strahom od odbacivanja često:
- ne izražavaju neslaganje, čak ni u važnim odnosima
- postaju hronični „pomagači“
- imaju potrebu da ih svi vole
- osećaju krivicu kada postave granice
- izbegavaju bliskost, jer bliskost podrazumeva rizik
I dok se na spolja sve čini skladno – unutra se odvija tihi rat između potrebe da budemo svoji i potrebe da budemo voljeni.
Zašto je to najdublji oblik prilagođavanja?
Jer se ne vidi lako. Jer često izgleda kao ljubaznost, empatija, pa čak i uspeh. A zapravo je to stanje u kojem osoba stalno meri: Šta treba da budem da me ne bi ostavili?
Kako se leči?
Prisustvom: Primeti kada se automatski prilagođavaš. Ne osuđuj sebe, samo postani svesna.
Granica po granica: Počni od malih „ne“, da bi osetila da neće doći kraj sveta.
Ljubav koja nije uslovljena: Bilo u terapiji, prijateljstvu, ili sopstvenom roditeljstvu prema sebi.
Tugom: Daj sebi dozvolu da tuguješ zbog ljubavi koju nisi dobila onakvu kakva ti je bila potrebna. Tugovanje otvara prostor za novo.
Vežba: „Ako kažem NE…”
Zapiši rečenicu:
„Ako kažem NE…”
…i nastavi je deset puta, iskreno, bez filtera.
Na primer:
Ako kažem NE, misliće da sam sebična.
Ako kažem NE, možda me više neće voleti.
Ako kažem NE, osetiću krivicu.
Zatim zapiši još deset:
„Ako kažem DA kad ne mislim…”
Gubim deo sebe.
Osećam bes prema sebi.
Ostajem bez energije.
Ove dve serije rečenica su ogledalo. I kompas.
Autor: Redakcija
