Da li su svedočanstva puna petica odraz znanja ili popustljivosti nastavnika? Stručnjaci: Neki, ipak, nezasluženo nagrađuju učenike. Najviše nosilaca Vukove diplome u Leskovcu
Mali maturanti moraće da se potrude i osvoje veliki broj bodova na završnom ispitu ako hoće da budu sigurni da će moći da upišu željenu školu. Razlog je to što se i ove godine, kao i prethodnih, očekuje da će veliki broj đaka u svedočanstvu imati sve petice, a one nose čak 70 od maksimalnih sto bodova za upis. Zato će biti važna raspodela onih ukupnih 30 poena sa testova.
Tako je bilo i prošle godine, kada su se u najpopularnije škole prijaljivale desetine “vukovaca”, pa su zauzeli cela odeljenja nekih medicinskih škola. U generaciji koja je srednju školu upisala prošlog juna, čak polovina bila je odlična, trećina vrlodobra, a tek 1,4 odsto učenika je osmi razred završilo sa dovoljnim uspehom. Prosečan uspeh generacije koja je prošlog juna polagala malu maturu iznosio je 4,11. Svaki sedmi osnovac bio je “vukovac”. To je pokazala analiza rezultata završnog ispita, koju svake godine radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Ipak, zaključak je i to da svedočanstva krcata peticama, ipak, nisu odraz besprekornog znanja i dostignutih visokih kriterijuma, već popustljivosti nastavnika i poklanjanja ocena.
Osim uspeha na završnim testovima iz srpskog jezika, matematike i kombinovanog testa, stručnjaci Zavoda ukrstili su i zaključene ocene svih osmaka u Srbiji i dobili rezultate koji pokazuju da su osrednji đaci jedne škole bolje rešavali maturske zadatke od “vukovaca” druge škole. Ispostavilo se da je najviše onih koji su jedva “namakli” prosek 3,50 i 4,50, a učenici koji su završili osmi razred sa 3,40 ili 4,40 pravi su izuzetak. Stručnjaci Zavoda objašnjavaju da je to jasan pokazatelj da “postoji tendencija nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike”.
– Stiče se utisak da su nastavnici prilikom ocenjivanja uzimali u obzir i neke druge kriterijume, koji nisu predviđeni Pravilnikom o ocenjivanju, i na taj način bili popustljivi i neobjektivni pri proceni znanja učenika. Posledica takvog ocenjivanja je neopravdano visok opšti uspeh, jer je gotovo svaki drugi učenik odličan, a svaki peti ispunjava najviše kriterijume iz svih školskih predmeta – navedeno je u analizi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Kon: Nema razloga za zatvaranje škola, situacija pod kontrolom
Od početka školske godine u 13 beogradskih osnovnih škola prijavljeno je 16 slučajeva zaraze virusom korona, a epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže da situacija nije zabrinjavajuća, da...
Ni roditelji ni nastavnici ne veruju u časove od 30 minuta
Nova školska godina, novi izazovi. Za nastavnike, roditelje i decu. S obzirom na to da časovi sada traju samo 30 minuta, roditelji kažu da moraju mnogo više da rade sa...
Škola kao bolest: Gledaj svoja posla i budi prosek
Ko god želi da prenese znanje drugoj osobi, sreće se sa problemom sistema po kome će da radi. Edukator može biti svestan sistema, a i ne mora, ali sistem u...
Ministarstvo prosvete apeluje na roditelje da neovlašćeno ne snimaju decu u školama
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja apeluje na roditelje da neovlašćeno ne fotografišu i ne snimaju decu u školama, jer je snimanje maloletnih lica bez saglasnosti roditelja zabranjeno i povlači...
Nema komentara.