Da li su svedočanstva puna petica odraz znanja ili popustljivosti nastavnika? Stručnjaci: Neki, ipak, nezasluženo nagrađuju učenike. Najviše nosilaca Vukove diplome u Leskovcu
Mali maturanti moraće da se potrude i osvoje veliki broj bodova na završnom ispitu ako hoće da budu sigurni da će moći da upišu željenu školu. Razlog je to što se i ove godine, kao i prethodnih, očekuje da će veliki broj đaka u svedočanstvu imati sve petice, a one nose čak 70 od maksimalnih sto bodova za upis. Zato će biti važna raspodela onih ukupnih 30 poena sa testova.
Tako je bilo i prošle godine, kada su se u najpopularnije škole prijaljivale desetine “vukovaca”, pa su zauzeli cela odeljenja nekih medicinskih škola. U generaciji koja je srednju školu upisala prošlog juna, čak polovina bila je odlična, trećina vrlodobra, a tek 1,4 odsto učenika je osmi razred završilo sa dovoljnim uspehom. Prosečan uspeh generacije koja je prošlog juna polagala malu maturu iznosio je 4,11. Svaki sedmi osnovac bio je “vukovac”. To je pokazala analiza rezultata završnog ispita, koju svake godine radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Ipak, zaključak je i to da svedočanstva krcata peticama, ipak, nisu odraz besprekornog znanja i dostignutih visokih kriterijuma, već popustljivosti nastavnika i poklanjanja ocena.
Osim uspeha na završnim testovima iz srpskog jezika, matematike i kombinovanog testa, stručnjaci Zavoda ukrstili su i zaključene ocene svih osmaka u Srbiji i dobili rezultate koji pokazuju da su osrednji đaci jedne škole bolje rešavali maturske zadatke od “vukovaca” druge škole. Ispostavilo se da je najviše onih koji su jedva “namakli” prosek 3,50 i 4,50, a učenici koji su završili osmi razred sa 3,40 ili 4,40 pravi su izuzetak. Stručnjaci Zavoda objašnjavaju da je to jasan pokazatelj da “postoji tendencija nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike”.
– Stiče se utisak da su nastavnici prilikom ocenjivanja uzimali u obzir i neke druge kriterijume, koji nisu predviđeni Pravilnikom o ocenjivanju, i na taj način bili popustljivi i neobjektivni pri proceni znanja učenika. Posledica takvog ocenjivanja je neopravdano visok opšti uspeh, jer je gotovo svaki drugi učenik odličan, a svaki peti ispunjava najviše kriterijume iz svih školskih predmeta – navedeno je u analizi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Deca bi nam u šumi pocrkala gladna i žedna
Piše: Ljubinka Boba Nedić Kaže mi stariji bratanac (13): - Tetka, znaš šta da radiš ako se nađeš nasred okeana, a nemaš vodu za piće? - Pojma nemam. -...
Bilingvalizam: Super moći mozga dvojezične dece
Svi znamo kakav je izazov učenje novog jezika i koliko vremena i truda zahteva. A opet, pomislimo na malu decu, koja bez napora u najranijem periodu života uče nešto tako...
Najveća reforma srpskog obrazovanja počinje u martu
U Srbiji će u martu naredne godine u potpunosti zaživeti Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) koji će državi prvi put omogućiti da ima potpuni pregled celokupnog toka obrazovanja učenika, od...
Španska škola uči dečake kućnim poslovima: Održavanje reda u kući je zajednički zadatak
Peglanje, šivenje, kuvanje – većina ljudi uči ove veštine kod kuće, a ne u školi. A moguće je i drugačije – recimo kad škola uvrsti domaćinstvo u spisak dodatnih predmeta,...
Nema komentara.