„A ja ću i noćas oprostiti za sve nanete mi boli. Možda nisam ništa skrivila onom što me proganja, ali nisam ničim zadužila ni onog što se u ovom času moli za mene. I što bi moja srdžba bila veća od moje zahvalnosti? Neko će već urediti da sve bude kako treba, a ja ću i dalje da budem to što jesam. Drugima se bavim samo ako mogu da im pomognem. Odmagati neću. Teret koji na tuđa leđa tovarimo pre ili kasnije pašće na našu dušu. A ja svoju dušu čuvam. I kad ništa nemam, ona mi ostaje.“
Da je sreća i radost u svima nama, kao i da je svačije pravo da bude srećan, nešto je što bi trebalo češće ponavljati i podsećati se. Sreća je izbor, radost je prilika za bolji i lepši život i vaš i ljudi oko vas do kojih vam je stalo. Prigrli te to uz ove reči Brankice Damjanović:
„Dobro sam. I imam na to pravo. Bez obzira na sve, čovek treba da zna da je radost njegovo prirodno stanje. Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se ni tudja nesreća ne umanjuje sopstvenom nesrećom. Siromašnom nećemo pomoći ako postanemo siromašni, već ako imamo dovoljno i za sebe i za njega. Radujte se i onda kad vam se čini da je svet potpuno poludeo. Radujte se, tako ćete mu najviše pomoći.. Vaš osmeh će se u novu zvezdu noćas pretvoriti.“
„Svim srcem treba želeti sreću drugim ljudima. Ako ni zbog čega drugog (ako mislite da iz nekog razloga ne to zaslužuju), valjalo bi to činiti sebe radi. Srećan čovek vas nikad neće unesrećiti i tako njegova radost postaje naša sloboda.“
Autor: Brankica Damjanović
Izvor: Detinjarije.com
