Koliko je danas umetnost prepoznata, kako u školi tako i šire? Koliko ljudi koji se bave našim školskim planovima shvataju vrednost ovog predmeta i umetnosti uopšte?
Sudbina jedne zemlje može da se nasluti u klupama; ona tamo stvara temelje svog društva. Ti nastavnici, profesori, obični, smrtni, slični nama, mnogi i...
Da li danas postoje pedagozi tog profila? Ljudi koji su spremni da odbace hipokriziju, malograđanštinu, „korektnost“, konformizam, formalizam, kukavički podanički mentalitet državnog „šrafa“? Koji su spremni i sposobni da decu nauče prave životne lekcije? Po svaku cenu?
„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Na juniorskom svetskom šampionatu u mentalnom računanju u Nemačkoj, koje je okupilo najbistrije takmičare širom sveta, učenik iz Srbije, Andrej Živanović, je osvojio prvo mesto i zlatnu medalju u kategoriji juniori od 12 do 14 godina.
Postoje deca koja svet doživljavaju intenzivnije i dublje. Koja posmatraju, promišljaju i pokušavaju da razumeju. Ipak, da ne znači da je tvoje dete rođeno sa greškom samo zato što ne funkcioniše kao većina.
