Koliko je danas umetnost prepoznata, kako u školi tako i šire? Koliko ljudi koji se bave našim školskim planovima shvataju vrednost ovog predmeta i umetnosti uopšte?
Sudbina jedne zemlje može da se nasluti u klupama; ona tamo stvara temelje svog društva. Ti nastavnici, profesori, obični, smrtni, slični nama, mnogi i...
Da li danas postoje pedagozi tog profila? Ljudi koji su spremni da odbace hipokriziju, malograđanštinu, „korektnost“, konformizam, formalizam, kukavički podanički mentalitet državnog „šrafa“? Koji su spremni i sposobni da decu nauče prave životne lekcije? Po svaku cenu?
„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Istraživanje koje je obuhvatilo više od 2.000 ljudi pokazuje da sa svakom narednom godinom dnevno izgovaramo oko 300 reči manje, a pad je najizraženiji među mlađima od 25 godina.
Reprezentativni sindikati u prosveti insistiraće na potpunoj realizaciji svih preuzetih obaveza države prema zaposlenima u obrazovanju i, u skladu sa stavovima članstva, preduzeti dalje aktivnosti, saopšteno je danas povodom sastanka u Ministarstvu prosvete, na kojem je rečeno da do kraja ove godine nema sredstava za povećanje zarada.
Porodični crtež može da pokaže kako dete u jednom trenutku vidi, zamišlja ili doživljava svoju porodicu. Ali to nije fotografija stvarnih odnosa, niti je svaki nacrtani detalj skrivena poruka.
