Stavljamo ih pod stakleno zvono i činimo sve što možemo da otklonimo opasnosti umesto da decu opremimo veštinom kritičkom mišljenja kako bi sama mogla da se nose sa opasnostima i ublaže ih.
Najnoviji primer ove hipokrizije je hapšenje i odvođenje u zatvor američke majke iz Južne Karoline, Debre Hil, zbog “zločina” koji se sastoji u tome što je svojoj devetogodišnjoj ćerki dozvolila da se igra u parku sa drugaricama dok je ona na poslu.
Nestruktuirane aktivnosti, one koje se odvijaju slobodno, podstiču razvoj dečjih sposobnosti koje im pomažu da ispune svoje ciljeve bez pomoći odraslih.
Američki nastavnik u Helsinkiju sumnjao je u državnu praksu petnaestominutnih pauza na svakih sat vremena – dok nije uvideo kakvu promenu izazivaju u učionici.
Ovog maja, u Nju Džersiju održana je TEDx konferencija posvećena igri i igranju. Jedan od govornika bio je i profesor psihologije na Bostonskom koledžu
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
