„Zvali iz vrtića, udario se u glavu. Ivana kreće po njega, a ja idem tamo…“ baš tako, iz vedra neba. Poruku sam čitao dok sam razgovarao sa klijentom.
Razgovor sam na najljubazniji mogući način završio u nekoliko sekundi, odjavio se u firmi i sleteo na parking. Marfi je opet uzeo zakon u svoje ruke: Oni-koji-žive-u-gradu-a-mislim-da-ne-bi-trebali (nego lepo, na neki proplancima i livadama…) su parkirali nekoliko automobila tako da je meni trebalo strpljenje i koncentracija šahovskog velemajstora da se isparkiram. Pročitajte prve redove ovog bloga i biće vam jasno da to nije bilo moguće. „┌¥€∞™!$%%₹….!“ i svašta sam još izgovorio. Sve po spisku. Trubio sam i odskakivao od sedišta. Nije vredelo, očešao sam auto i izleteo sa parkinga kao iz praćke.
Imali smo jedno jako loše iskustvo iz prethodnog vrtića i sećanja su nemilice krenula da naviru. Pravi karusel slika u glavi. Jedan deo ti govori da će sve biti u redu, drugi se pita hoće li sve biti ok, treći „valjda nije strašno“ i sve to istovremeno… Iz Anine poruke sam nekako slutio da nije potpuna frka, jer da jeste znam da bi me nazvala… Toliko sam nadrndan bio dok sam vozio (ima i ona neka bezobrazna reč koja bi bolje opisala stanje) da je čak i Marfi je sa svojim zakonima malo ustukno i semafori su izbegavali crveno svetlo u mojoj blizini.
Minut pre vrtića sam pozvao Anu, njen smiren glas je delovao terapijski: „Ispred vrtića smo, nije strašno, evo pijemo sok“. Mali bandit se nasmejao kada me video, ni traga plakanja, a na čelu čvoruga takva da sam je mogao napisati sa velikim Č i da bude gramatički nepravilno, ali stilski precizno. Smirio sam se jer sam odmah shvatio da je Luka dobro, mada je izgledalo kao da mu niču rogovi. Dom zdravlja je u neposrednoj blizini vrtića pa smo se prošetali da čujemo stručno mišljenje. Terapija je bila: hladni oblozi, ništa strašno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
U svoj toj želji da od svoje dece napravimo uspešne ljude zaboravljamo važne stvari
Na putu ka školi mama daje ćerki gomilu nepotrebnih saveta. Znam da, kao svaka mama, želi da devojčica izraste u disciplinovanu, organizovanu i odgovornu osobu i pokušava da postavi “čvrste...
Zašto je odlazak na selo najbolja stvar koju smo učinili za našu decu?
Rođena sam u Beogradu. Tamo sam odrasla. Tamo sam se školovala. U Beogradu mi se rodilo i prvo dete. A onda, kada je D napunio dve godine, preselili smo se...
Kako da “naterate” decu da vam pomognu
Jedan od najboljih načina da naučimo decu da nešto rade je tako što ćemo ih navesti da nam pomažu u određenim obavezama, koje su u skladu sa njihovim uzrastom. Međutim,...
Želite uspešnu ćerku? Neumorno joj zvocajte!
Naučnici iz Velike Britanije tvrde da visoka očekivanja roditelja od svojih tinejdžerki - naročito stalno podsećanje na ta očekivanja - predstavljaju jedan od najznačajnih faktora budućeg uspeha devojčica. U saopštenju...
Sjajan tekst! Video sam sebe u slicnoj situaciji, do duse, Malo komplikovanijoj. Poruka od zene: Vanja pala u obdanistu, izbila zub! (Vanja 10 meseci stara, zub tek krenuo, nisam stigao ni da se poradujem.) Mama, fotografise klateci zub (koji je kasnije odstranjen) I salje fotografiju tati. A tata, ko tata, besan I nemocan na brodu, negde, ne zelim ni da se secam gde. Prosao tatu bes, PA seo I razmislio, sa 11 godina, pao izgubio dvojku, sa 1,4 aterirao na led u Hali pionir, slomio keca, sa 17 tresnuo na platou sa rolsua, sav se ukocio, posledice vuce I Dan danas, Ali gura. Odrastao tata, sada raste Vanja, a tata sa njom. Trebaju nam, samo celicni nervi I ljubav. Brine me ono SAMO