„Zvali iz vrtića, udario se u glavu. Ivana kreće po njega, a ja idem tamo…“ baš tako, iz vedra neba. Poruku sam čitao dok sam razgovarao sa klijentom.
Razgovor sam na najljubazniji mogući način završio u nekoliko sekundi, odjavio se u firmi i sleteo na parking. Marfi je opet uzeo zakon u svoje ruke: Oni-koji-žive-u-gradu-a-mislim-da-ne-bi-trebali (nego lepo, na neki proplancima i livadama…) su parkirali nekoliko automobila tako da je meni trebalo strpljenje i koncentracija šahovskog velemajstora da se isparkiram. Pročitajte prve redove ovog bloga i biće vam jasno da to nije bilo moguće. „┌¥€∞™!$%%₹….!“ i svašta sam još izgovorio. Sve po spisku. Trubio sam i odskakivao od sedišta. Nije vredelo, očešao sam auto i izleteo sa parkinga kao iz praćke.
Imali smo jedno jako loše iskustvo iz prethodnog vrtića i sećanja su nemilice krenula da naviru. Pravi karusel slika u glavi. Jedan deo ti govori da će sve biti u redu, drugi se pita hoće li sve biti ok, treći „valjda nije strašno“ i sve to istovremeno… Iz Anine poruke sam nekako slutio da nije potpuna frka, jer da jeste znam da bi me nazvala… Toliko sam nadrndan bio dok sam vozio (ima i ona neka bezobrazna reč koja bi bolje opisala stanje) da je čak i Marfi je sa svojim zakonima malo ustukno i semafori su izbegavali crveno svetlo u mojoj blizini.
Minut pre vrtića sam pozvao Anu, njen smiren glas je delovao terapijski: „Ispred vrtića smo, nije strašno, evo pijemo sok“. Mali bandit se nasmejao kada me video, ni traga plakanja, a na čelu čvoruga takva da sam je mogao napisati sa velikim Č i da bude gramatički nepravilno, ali stilski precizno. Smirio sam se jer sam odmah shvatio da je Luka dobro, mada je izgledalo kao da mu niču rogovi. Dom zdravlja je u neposrednoj blizini vrtića pa smo se prošetali da čujemo stručno mišljenje. Terapija je bila: hladni oblozi, ništa strašno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Nijedna greška roditelja nije presudna ako detetu pokazujemo da je VREDNO BIĆE
Dete nema samo jednog roditelja. Ima ih više. Na različitim nivoima. Svi se ugrađuju u dete. Svi postaju glasovi u detetu, koji mu omogućavaju da da značenje stvarnosti. Određuju mu...
U vrtiće dovode devojčice u štiklama, sa pramenovima, veštačkim noktima
Pored toga što svoje devojčice šminkaju, mackaju, lakiraju im nokte i nadograđuju veštačke, vode u spa-centre, lepe veštačke trepavice, srpske majke otišle su korak dalje - svojim mezimicama u najranijem...
Dobro došla u klub! Duhoviti vodič za iznurene novopečene mame
Napisala i ilustrovala Helen Veston Prevela sa engleskog Tatjana Milosavljević Edicija Dobar roditelj bogatija je za još jedno korisno izdanje namenjeno roditeljima. Dobro došla u klub! podsticajan je i iskren...
Ovo su pokazatelji da ste narcisoidni roditelj
Roditeljstvo zahteva empatiju, saosećanje i spremnost da svoje potrebe učinite sekundarnim, što je, složićete se, u suprotnosti sa osobinama koje poseduju narcisoidne osobe, ali to ne znači da roditelji ne...
Sjajan tekst! Video sam sebe u slicnoj situaciji, do duse, Malo komplikovanijoj. Poruka od zene: Vanja pala u obdanistu, izbila zub! (Vanja 10 meseci stara, zub tek krenuo, nisam stigao ni da se poradujem.) Mama, fotografise klateci zub (koji je kasnije odstranjen) I salje fotografiju tati. A tata, ko tata, besan I nemocan na brodu, negde, ne zelim ni da se secam gde. Prosao tatu bes, PA seo I razmislio, sa 11 godina, pao izgubio dvojku, sa 1,4 aterirao na led u Hali pionir, slomio keca, sa 17 tresnuo na platou sa rolsua, sav se ukocio, posledice vuce I Dan danas, Ali gura. Odrastao tata, sada raste Vanja, a tata sa njom. Trebaju nam, samo celicni nervi I ljubav. Brine me ono SAMO