Najbolje je roditelja dodatno motivisati da se povinuje tinejdžerovom zahtevu izazivanjem neke poželjne emocije, kao što su strah ili osećanje krivice. Svaki tinejdžer dobro zna čega se roditelj najviše plaši, tako da spominjanje bežanja od kuće, napuštanja škole, uzimanja droge, odavanja prostituciji ili samoubistva, parališe misaone tokove roditelja i doprinosi ispunjenju tinejdžerovog zahteva. Osećanje krivice se najbolje izaziva ako se, kao uzrok, za neko tinejdžerovo ponašanje u sadašnjosti optuži roditelj za neko njegovo ponašanje u prošlosti. Ako ove strategije ne pomažu, pokazivanje krajnje bezvoljnosti i „smorenosti” će izazvati značajno sažaljenje i samilost. Krajnje emotivno sredstvo je „taktička mržnja” jer izjava. „Mrzim te!” potpuno resetuje svakog roditelja.
Roditeljska usklađenost je problem za tinejdžera, tako da taktika „razdvojiti i posvađati” značajno olakšava borbu. Posebno je moćan manevar ako se u raspravu uključi publika, kao što su baka i deka, ili neko sa strane ko će podržati tinejdžera.
Svake pregovore tinejdžer treba da započne nerazumno velikim zahtevom, kako bi dobio ono što želi, a roditelj nema utisak da je popustio.
I uvek postoji mogućnost da tinejdžer otpuži roditelja za ovu ili onu vrstu nasilja, a sistem će učiniti sve da ga zaštiti. U odnosu na zajedničku moć tinejdžera i države, roditelj ima veoma male šanse.
Izvor: Politika
