Ako ste roditelj maštovitog deteta, onog koje vrlo dobro ume da laže, znajte da su njegove verbalne sposobnosti jače nego kod vršnjaka. To nije obavezno loš znak. Ta deca moraju da imaju vrlo dobre veštine da bi se držala jedne priče i upamtila je. Laž može da bude signal da pred sobom imate izuzetno sposoban mali um. Rezultati jedne studije to potvrđuju i daju dobar alibi roditeljima koji u kući imaju “malog manipulatora”
Priredila: Zorica Marković
Prva stvar koju neka deca nauče – osim onih “jao, kako je sladak” psovki, koje se kasnije šire kao zaraza, pa klinac krene da ih ispaljuje i gde ne treba – nauče da slažu da mama i tata nisu kod kuće. Ili da ne mogu da se jave na telefon. Kada će se to dogoditi, zavisi od porodice, iako se svaki normalan roditelj trudi da nauči dete da je “ružno lagati”, posebno lagati roditelje. Za ostale… To je promenljiva kategorija.
Ipak, jedna stara studija iz 1989. otvorila nam je oči da deca počinju da lažu još od druge godine, što daje potpuno drugu sliku o tome ko ih je tome naučio. Ipak, postoje oni slabi lažovčići, koji ne umeju da vam kažu nešto bez telesne reakcije, griže savesti ili već nekog uznemiravanja. Ima i onih mangupa koji ne trepnu. Ali kada i zašto postaju dobri u smišljanju laži? Prema novoj studiji Žurnala eksperimentalne psihologije, neki osmogodišnjaci imaju sve potrebne veštine da prikriju tragove laži, a oni bolji lažovi imaju jaču radnu memoriju, posebno verbalnu – sposobnost da ukapiraju više informacija o rečima i jeziku odjednom u odnosu na svoje vršnjake.
Za studiju, 114 šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka moralo je da odigra jednu igru, odgovaranja na tri pitanja. Ako pogode sva tri, dobiće nagradu. Prva dva bila su laka: kakvu buku pas pravi? I koje boje su banane? Treće je zahtevalo da pogađaju jer je pitanje glasilo kako se zove dečak iz crtaća Svemirski dečak? Sva pitanja bila su ispisana na kartici ispred dece, sa četiri ponuđena odgovora za svaki. Tačni odgovori nalazili su se na poleđini svake od tri kartice, kao i jedna fotografija koja nije imala nikakve veze sa odgovorima, i svaki put kad bi odgovorili na pitanje, ispitanik bi okrenuo karticu i pokazao tačan odgovor. Kod trećeg pitanja, izašao bi odmah po postavljanju i rekao svakom detetu da ne sme da viri. Naravno, kamere su bile postavljene.
Rezultati bi bili zapanjujući. Većina je zaista poslušala i nije virila! Samo četvrtina je pogledala odgovor, a svi mali prevaranti zaokružili bi odgovor tek kad se ispitanik vratio u sobu. (Za one koji se pitaju, ime dečaka iz crtaća bilo je Džim.) Oni koji su dali tačan odgovor, bili bi podvrgnuti novim “klopka” pitanjima. Pitali su ih da li mogu da pogode boju napisanog ili šta je na slici. Ako su se pravili da ne znaju, ili su namerno pogrešno pogađali, klasifikovani su kao dobri lažovi. Ali nešto više od polovine pomenutih malih lažova otkrilo se tako što bi tačno “pogodilo” da se na poleđini kartice nalazi i slika majmuna, nešto što ne bi mogli da znaju nikako bez gledanja.
Poređenja radi, druga grupa dece prošla je kroz isti test, ali im je dozvoljeno da “zavire” ispod kartice. Tako je merena i verbalna i audio-vizuelna radna memorija svakog deteta, tj. mogućnost skladištenja više slika istovremeno.
Pre ovog radnog zadatka, ista deca radila su testove radne verbalne memorije. Kako se ispostavilo, oni sa boljim izražavanjem i rečnikom bili su i bolji lažovi, što ima smisla – mozak koji može dobro da hendluje sa jezikom verovatno veoma dobro manipuliše jezikom kad mu je potrebno, u korist laži. Nasuprot tome, nije bilo razlike između dobrih i loših lažova u vizuelno-prostornoj radnoj memoriji, tu su rezultati bili sasvim izjednačeni. To je možda zato što laganje ne zahteva praćenje vizuelnih slika, veruju istraživači angažovani na ovoj studiji.
Ipak, to što neko ima veoma dobru verbalnu radnu memoriju ne znači obavezno da će češće lagati, naprotiv, pokazala je studija, priča je jednosmerna.
Ako ste roditelj maštovitog deteta, onog koje vrlo dobro ume da laže, znajte da su njegove verbalne sposobnosti jače nego kod vršnjaka. To nije obavezno loš znak. Ta deca moraju da imaju vrlo dobre veštine da bi se držala jedne priče i upamtila je. Laž može da bude signal da pred sobom imate izuzetno sposoban mali um. Zanimljivo je da su dobri lažovčići lagali o obe stvari: i o odgovoru i o fotografiji, a da su loši bili uhvaćeni na jednoj od stvari.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.