Školske obaveze, odnosi s vršnjacima ili braćom i sestrama, pa čak i svakodnevne male frustracije, mogu pokrenuti talas ljutnje, tuge ili teskobe, piše Živim.hr.
Dve važne veštine
Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da se nose s takvim trenucima? Ključ leži u dve veštine, piše Harvard Health. One su priznavanje ili validacija dečjih emocija, misli i iskustava i učenje strategija suočavanja. Validacija znači da detetu jasno pokazujete da je u redu osećati emocije i da ih ne treba potiskivati.
Korisni saveti za vaspitanje jedinaca
Kada roditelji koriste validaciju, oni poručuju detetu da su njegova osećanja prihvaćena i normalna. Time gradite poverenje i pokazujete da ga razumete, a to stvara prostor za iskren razgovor i podršku – objašnjava doktor Chase Samsel s Odeljenja za dečju psihijatriju i bihejvioralne nauke iz Bostonske dečje bolnice.
Prvi korak je jednostavan – priznati emocije. Rečenice poput „vidim da si imao težak dan u školi“ ili „čujem da si frustriran“ mogu napraviti veliku razliku. Deca često ne znaju da imenuju ono što osećaju ili se iza ljutnje zapravo skriva tuga, strah ili zabrinutost. Kod tinejdžera je to posebno izraženo – ljutnja je često samo maska za dublje i ranjivije emocije.
Važno je znati i da deca ne moraju odmah reagovati. Ponekad će ignorisati roditeljsku podršku, ali ponavljanje validacije kroz vreme stvara osećaj sigurnosti i ohrabruje ih da otvore srce.
Drugi alat koji roditeljima može pomoći jeste tzv. „kutija za suočavanje“. Reč je o jednostavnim tehnikama kojima dete uči kako da smiri svoje telo i um kad se emocije razbuktaju.
Disanje je najpristupačnije: od dubokog disanja do jogijskih tehnika poput ujjayi disanja. Tu su i vođene meditacije, vizualizacija, stiskanje antistres loptice, kratka šetnja ili igra na otvorenom.
Vaspitavanje dece je ozbiljan posao. Ne može se obavljati usput, u prolazu, između dve obaveze, između dva neraspoloženja.
Za mlađu decu odlično funkcioniše zajedničko čitanje, dok starijima često treba samo malo prostora i vremena nasamo.
No, možda najvažnije – i roditelji bi trebalo da primenjuju iste te tehnike. Kada detetu otvoreno kažete: danas sam bio pod stresom, idem u šetnju da se smirim ili zajedno napravite vežbu disanja, šaljete snažnu poruku da su emocije normalne i da se njima može upravljati. Deca najviše uče posmatrajući nas.
Ovo nemojte raditi
Važno je ne nametati mehanizme suočavanja kao kaznu ili obavezu. Starija deca to mogu doživeti kao prisilu i automatski će se opirati. Mnogo je efikasnije ponuditi im više opcija i pustiti da sami izaberu šta im najbolje pomaže. Svako dete je drugačije i treba eksperimentisati dok ne pronađe ono što mu leži.
Roditeljstvo nikada neće biti lako, ali uz validaciju i učenje praktičnih veština, možemo deci pomoći da odrastaju emocionalno snažna, svesna i spremna za životne izazove. A usput i sami naučimo kako da se bolje nosimo s vlastitim osećanjima – jer u roditeljstvu se uči zajedno, iz dana u dan.
Izvor: citymagazine.danas.rs
